Суочили су се Чачани са реалношћу после само 90 минута, остале су једино мрвице наде да се бар нешто позитивно може променити до краја јесењег дела првенства. Спортски и коректно, резултатски фијаско на терену у дуелу са Инђијом (0:4) није „награђен“ звиждуцима. Негативни коментари нису изостали, али су се присталице Борца за западне трибине углавном определиле за варијанту ћутања, они други, много гласнији, са источне испратили су неки нови састав Борца аплаузима.
За навијачки избор увек ће се пронаћи речи оправдања. Чачани су већ поодавно „суперлигашки” писмени, иако без навике на приближно сличне ситуације прочитали тренутне могућности и немоћ тима који је без нових имена показао да ће сваки успех у прволигашком каравану бити раван подвигу.
Не постоји ниједан разлог да Чачани спортски не признају заслужен пораз од бољег ривала, уз стисак руке и честитке поздравили су се и актери меча на отварању сезоне, али много јачем и искуснијем госту најмање је била потребна помоћ београдског арбитра Јована Шегрта.
И без његових грешака, намерних или не, сасвим је свеједно Инђија би освојила три бода, али навикнути на сличне ситуације из плеј-аута прошлогодишњег првенства у Супер лиги Чачанима једино преостаје да отворено прокоментаришу како неко и у тренутку кад се излаз из кризе не назире не пружи прилику младом тиму Борца да се бар у равноправним условима такмичи са остатком лиге.
Сумњив једанаестерац за Инђију, па очигледан казнени ударац за Борац, нису мале грешке које ће као и много пута до сада бити вероватно заборављене. Нема више Борац механизма да се брани од свих неправди, па су после дуела са Инђијом све гласнији коментари како би иступање из лиге можда било и најближе правди које учигледно неће у „случају Борац“ бити ни ове сезоне.
Ако је Борац већ дужан, ко зна коме и колико, а није једини, морали би у ФСС да коначно ставе прст на чело, добро анализирају драстичне казне које од УЕФА не заобилазе ни наше највеће клубове. Уосталом, није спортски дивити се туђим недаћама, али колико јуче вести које стижу из италијанске Серије Б о изреченим казнама Барију, Авелину, Ћезени, некада равноправним ривалима најбољим екипама из Калча, најбоља су потврда како се могу елиминисати незаконита пословања, фудбал поставити на много здравије темеље.
Далеко смо ми од сличних размишљања, али зашто ће се и до кад ћутати и испаштати због туђих грешака, а Борац је свакако један од бројних примера, тешко је наслутити, још теже погледати у будућност и ишчекивати одлуке од капиталне вредности. До тада, Чачани ће плакати над својом фудбалском судбином, донети одлуку о гашењу, иступању, фузији...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.