Од већ виђеног губитника после (не)очекиваног пораза од Телеоптика, до трачка наде који се појавио освајањем плена у Добановцима, па све до само десетак минута дугих колико и читава сезона обележена кризама, финансијским, организационим, кадровским проблемима, очекиваним падовима, али и подвизима.
Анализа тек завршене сезоне, неопходна да и приближно сличан сценарио не би обележио и нову такмичарску годину, тек предстоји.
У осврту на окончану, детаља за радост има толико да се могу у трену пребројати. На крају, када се све сабере срце Чачана мора бити пуно.
Упирање прстом према шефу стручног штаба Владимиру Станисављевићу рекло би се има, можда, и највише основа када се неко усуди да пронађе „кривца“ за опстанак Борца.
И у тренуцима великог славља без двоумљења, шеф струке Борца заслуге приписује играчима:
– Најзаслужнији су за опстанак, ту дилеме нема. Истрпели су често и неоправдане критике. Многи нису схватили да је већина момака до јуче играла у клубовима нижег ранга или са вршњацима омладинцима и кадетима – каже Станисављевић.
Намерно или не, тек захвалио се и тзв. „душебрижницима”:
– Нису веровали у опстанак и њему се обрадовали, можда је и то пробудило инат код играча и због тога им хвала. Има времена за анализу, али и неопходне промене које ће, верујем, донети много позитивних ствари у функционисању Борца – кратко је, дан после опстанка Борца, истакао Станисављевић, поредивши успех са највишим дометом у историји клуба, дуелом са Ајаксом у УЕФА купу.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.