ПИШЕ: ЗОРАН СТОЈАДИНОВИЋ
Давно је било – али, не може да се заборави.
Пролеће 1990…
Позвах телефоном смењеног тренера Партизана Ивана Голца због реакције на тврдњу једног од фудбалера да црно-бели немају снаге јер су недовољно тренирали и остах збуњен као из катапулта испаљеним рафалом речи:
“Уопште се не узбуђујем шта прича тај интелектуално импотентни бедник, продукт лоповлука управе, јер је управо он оличење…
Запитах се – зар је могуће да тренер тако дефинише играча и замолих да понови још једном, како бих тачно записао дефиницију…
Пролеће 1992…
Ивица Осим – два дана после пријатељске утакмице и пораза од Холандије у Ајндховену (2:0) изговорио је реченицу коју у том тренутку нисам желео да прихватим као стопроцентно тачну:
- Играчи су најкварљивија роба! Нема кварљивије…
Узалуд је објашњавао, веровао сам дуго да није тако...
А онда су догађаји доказали теореме...
На Светском првенству у Немачкој, после пораза од Холандије љут на селектора Петковића што је седео на клупи, Короман је сам пришао новинарима и рекао да смо морали да играмо офанзивније, а после пораза од Аргентине (0:6) и бруке у којој је учествовао од старта утакмице – прескочио је заштитну ограду у микс зони и заједно с Љубојом побегао од извештача... Љубоја је два дана касније побегао и из репрезентације!
На истом шампионату у мечу за престиж са Обалом Слоноваче (2:3 -2:1), незадовољан што је уведен у игру на позицију левог бека уместо тешко повређеног Младена Крстајића у 13. минуту, Алберт Нађ добио је у два жута картона за 32 минута проведених на терену - стекао се утисак намерно и оставио „другове“ на цедилу да се бројчано слабији боре с Кеитом и друштвом...
... Било је још „увређених и повређених“ због којих је наша репрезентација бележила неуспехе, али, од тренутка кад је Синиша Михајловић играње за државни тим условио певањем химне некако смо и ми новинари почели да схватамо суштинску разлику између клупских и репрезентативних утакмица у којима нам је патриотизам свима на првом месту, што подразумева да се репрезентативац за дрес с државним или грбом савеза, бори жаром какав управо само играње за отаџбину доноси...
Лично веровах да је тако све док после неколико година сасвим случајно не сазнах да је Синиша Михајловић тужио ФСС јер италијанским пореским властима није платио седамдесетак хиљада евра за порез тој земљи док је репрезентативце Србије терао да певају химну... Сетих се и да је оставио вољеног Толета и репрезентацију чим је стигао позив из Италије да преузме Сампдорију...
... А онда је Банету скинута трака! И то је представљало „смак света“ као да се с траком родио, или је једном за свагда пришивена на његов дрес... Са Ивановићеве руке прешла је на руку Коларова, његовог најбољег репрезентативног друга... Уследила је трансформација личности: „добри Бане“ постао је за српске новинаре намргођени Коларов, „зли Коки“ – трансформисао се у вођу за пример...
Сви су то приметили... И кад се пре пола године појавила идеја да се Ивановић врати у репрезентацију, сумњамо да је Коларов знао да је управо селектор Љубиша Тумбаковић одустао од тога због нетрпељивости између некадашњих нераздвојних другара... Није желео да изгуби Коларова. Веровао је и он „правог вођу – капитена“...
Заблуда је трајала до четвртка, до 17,15 и шокантног сазнања само три и по сата пре утакмице деценије, да Александар Коларов не може, не сме или неће – свеједно, да игра против Шкотске!
Толико је био погођен телефонским позивом из Италије да свом тренеру Контеу није могао да каже „МОРАМ“. У 36. години бирајући између повременог играња у Интеру и увођења репрезентације у историјску битку – изабрао је да побегне с фудбалског ратишта са Шкотима...
Само три сата пре почетка утакмице приморао је селектора који се у њега клео – да тумба тим... А онда му у 119. минуту „лупио још један шамар“: одбио је да уђе у игру да би шутирао једанаестерац!
Толико о патриотизму...
КОЛАРОВ ПЛАНИРАН ДА ПОЧНЕ УТАКМИЦУ
Александар Коларов је на припреме репрезентације Србије стигао недовољно опорављен после повреде. На свим тренинзима радио је међутим што и остали играчи, зато је селектор Тумбаковић био убеђен да ће капитен моћи да игра.
А онда је у 17,15 уследио шок: директор репрезентације Владимир Матијашевић саопштио је селектору Љубиши Тумбаковићу да је Антонио Конте забранио Александру Коларову да игра за Србију против Шкотске јер се на снимку види тачка на мишићу који је био повређен.
Још невероватније је сазнање да капитен Србије ниједног тренутка није био у дилеми шта треба да уради!? Чак ни да покуша поново да позове Контеа и објасни да може да игра...
Најневероватније је међутим да сам није саопштио селектору своју и Контеову одлуку, него је то препустио директору Матијашевићу...
ТАДИЋЕВ ТЕЛЕФОНСКИ ПОЗИВ БИВШЕМ КАПИТЕНУ
У одсуству Александра Коларова капитенску траку на утакмици са Шкотском и у недељу у Будимпешти носио је Душан Тадић. Између те две утакмице позвао је телефоном Коларова...
- Капитене, оставио си нас! - рекао је наводно између осталог Тадић - Коларову који се вратио у Италију после утакмице са Шкотском...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.