Можда ниједном од формирања самосталног државног тима репрезентација Србије није имала бољи избор нападача него тренутно.
Рекордеру по броју голова Александру Митровићу друштво у шпицу праве Лука Јовић, играч Реал Мадрида на позајмици у Ајнтрахту и Душан Влаховић, ас Фјорентине и најефикаснији наш фудбалер у овој сезони.
Са 17 голова на 32 утакмице актуелног првенства Серије А нападач Виоле сврстао се међу најбоље навалне играче у италијанском шампионату. Страх и трепет за голмане у Калчу Влаховић је постао са само 21 годином, у првој сезони у којој има статус стартера.
Постала нам је навика да пратећи резултате Фјорентине погледамо и да ли је Душан био стрелац. Фантастичан учинак ове сезоне учинио нас је поносним и доказао да је наша земља била и остала непресушан извор талената, поготово нападача.
- Јако сам срећан због игара и броја голова ове сезоне. Могао сам и више. Најбитнији ми је увек пласман тима и да увек пружам максимум. Колико год голова да постигнем нећу се зауставити на томе, стално тежим вишим циљевима – каже Душан Влаховић у празничном интервјуу за наш лист.
Не размишљам о понудама
Како је играти у Фјорентини кад пљуште понуде богатијих Милана, Дортмунда?
- Колико год да се трудим да не пратим шта се о мени пише такве информације долазе до мене, од пријатеља, родбине... Не обазирем се на нагађања који је мој следећи клуб. Играч сам Фјорентине и не размишљам о новој средини. Циљ ми је да што више допринесем добрим резултатима тима. Вредно радим и заиста не размишљам где ћу у будућности играти. Имам уговор до 2023. и клуб о свему одлучује.
Шта вам је недостајало да будете и раније овако ефикасни?
- До ове сезоне, једноставно, нисам добијао шансу у континуитету. Ово је највећи број утакмица у сезони од почетка моје каријере. Доласком Ћезареа Пранделија на клупу Фјорентине добио сам прилику каква ми је била потребна. Нисам се враћао међу резерве и користио сам максимално сваки тренутак проведен на терену.
Носите дрес клуба у којем је бриљирао Габријел Батистута, да ли вам је сећање на Аргентинца, односно лепе речи које и данас чујете о њему у Фиренци, представља додатни мотив?
- Љубичасти дрес носили су многе звезде. Фјорентина је велики клуб, срећан сам што сам овде, што сам постао ослонац тима, иако имам још много простора да напредујем.
Нисте једини Србин са блиставим учинком на Апенинима. Сергеј Милинковић-Савић годинама је узданица Лација, Филип Ђуричић Сасуола, Дарко Лазовић Вероне, Никола Миленковић је са вама на „Артемио Франкију“, Иван Радовановић је у Ђенови. У чему је тајна успеха наших играча у Италији?
- Заиста сви играмо на завидном нивоу. Не знам шта је тачно у питању. Могуће је да смо по менталитету слични са Италијанима, а нам одговара поднебљем, начин игре и схватање фудбала. Радујемо се кад гледамо једни друге са запаженим учинком. Надам се да ће дуго бити тако.
Сјајне игре у Фјорентини препоручиле су вас репрезентацији. Били сте чак и стартер пре Александра Митровића против Републике Ирске на почетку квалификација за Светско првенство 2022?
- Сваки долазак међу репрезентативце за мене је представљао велику част, а утисци више него позитивни. Никад нисам говорио да треба да будем у предности у односу на искусније саиграче, са више утакмица и годинама стажа у државном тиму. Драго ми је да сам против Португалије први пут од старта био на терену са Александром Митровићем.
Драгоцени савети Риберија
Бити саиграч са Франком Риберијем је, признаћете, привилегија?
- Наравно. Сви знамо све о њему. Помаже нам много и на терену и ван њега. Увек је уз нас, саветује нас, бодри. Велики је шампион и то оправдава сваким даном. Најбоље се у клубу слажем са Блекијем Миленковићем, али и Рибери је омиљен саиграч свих нас.
Отворили сте Ирце голом пред полувреме, али је Митровић ипак, у наставку показао да је неприконосновен?
- Нимало ме није изненадило да Митар постигне фантастичне голове и реши утакмицу. Јесте до меча са Ирском кубурио са формом у клубу, али сви смо знали од каквог је материјала и колико значи репрезентацији. Александар много ради, посвећен је обавезама, заслужено му се све враћа на терену. Он је одличан пример нама младима како треба да се односимо према државној селекцији. Свака му част за силне голове, што је већ ушао у историју нашег фудбала.
Отприлике сте обојица у исто време дебитовали за Орлове, има ли шансе да га једног надмашите по броју голова, као што је он Стјепана Бобека?
- Волео бих наравно да будем где је данас Митар, међутим, то неће бити нимало лако. Александар ће нас, пре свега, још дуго одушевљавати головима. Фантастична је бројка до које је стигао са 26 година. Нисам оптерећен да ли ћу га једног дана стићи. Уживам кад играм заједно с њим и било којим другим репрезентативцем. Надам се да ћемо заједно бити учесници многих великих такмичења. Број голова на крају крајева није толико битан. Важније је учествовати на завршним турнирима. Рано ми је и да размишљам о рекордима.
Фиренца после Београда
Многима је сан живети у Италији, посебно Фиренци. Осећате ли се привилегованим, иако сте то заслужили?
- Срећан сам у једној од најлепших земаља на свету. Мени су и даље родни Београд и Србија на првом месту, али овде је заиста дивно. Брзо сам се навикао. Леп је сваки град, Фиренца посебно. Италијанску храну волео сам и раније, пасте и бифтеке јео сам и пре доласка овде. Променило се много тога од почетка пандемије коронавируса, туриста је знатно мање, још је на снази полицијски час. Верујем да ће се живот полако вратити у нормалу и да ћемо уживати у свим стварима које нас чине срећним – рекао је Влаховић, иначе први српски фудбалер са одлежаним ковидом -19 током пролећа 2020.
Јесте ли задовољни екипним учинком на почетку пута ка Мондијалу?
- Није лоше, мада смо могли да освојимо и свих девет бодова. Жао ми је због лошег првог полувремена против Португалије, али смо у наставку надиграли европског првака и могли да преокренемо. Показали смо да ћемо бити равноправан такмац за прво место у групи и директан пласман на планетарни шампионат. Очекује нас много искушења и велика борба до краја. Срећан сам, поновићу, што сам у прилици да нешто урадим за своју земљу, поред искуснијих саиграча.
Лето бисте сигурно лепше провели да сте изборили учешће на европско првенству?
- Жао ми је, наравно. Пропустили смо велику шансу, али морамо даље. На прошлост се не вреди освртати сем кад желимо да извучемо поуке. Гледамо напред и учинићемо све да нам се не понови бараж против Шкотске. Добро смо почели нови циклус и имамо основа да верујемо у пласман на Мондијал.
На Ускрс против Михе
Како проводите Ускрс у Италији, у недељу ћете уместо за породичном трпезом нити на терену у Болоњи нашег Синише Михајловића?
- Играо сам ове године уочи нашег Божића, сад ћу и на Ускрс. Раније сам најрадоснији хришћански празник проводио у кругу породице. Откад сам у Италији родитељи и сестра су долазили како бисмо били заједно.
Док се 24 европске репрезентације буду припремале за завршни турнир ви ћете у Јапану против домаћина и Јамајке, 7. и 10. јуна надоместити недостатак такмичарских утакмица током летњих месеци...
- Сваки меч у државном тиму је ново доказивање. Имам обавезу прво према себи, затим и према осталима да оправдам сваки позив. Гладан сам победа и надметања. Сигурно да ће нам дуели са селекцијама из Азије представљати добро искуство, поготово што желимо и верујемо да ћемо играти на Светском првенству у Катару крајем следеће године – закључио је Душан Влаховић.
Још много пута одушевљаваће нас головима, на ступцима Журнала се већ налази скоро сваког дана, тако ће бити у наредних деценију и по. Још ако и у репрезентацији буде ефикасан као у Фјорентини имаћемо разлога за понос и потврду да ће квалитетних играча у Србији увек бити.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.