ПИШЕ: ЗОРАН СТОЈАДИНОВИЋ
Деловало је нестварно: двојица омладинских репрезентативаца Србије нашли су се у клинчу покушавајући један другоме да отму лопту и изведу једанаестерац.
Невероватније утолико, јер су обојица из исте - фудбалске школе Партизана. Прошла је деценија од тада... Један од њих данас је неприкосновен у државном дресу.
На листи стрелаца квалификација за Мондијал у Катару, успешнији је и од Левандовског! Александар Митровић – прва звезда репрезентације Србије, по одласку Љубише Тумбаковића - умало жртва селекторске транзиције и општефудбалске навијачке заслепљености.
Митровић је на четири утакмице у квалификацијама постигао седам голова иако је у очима многих, почетком године, „виђен далеко од“ идеалних 11.
- Многи ме питају: зашто зовеш Митровића, не игра у Фуламу? – изјавио је Драган Стојковић у интервјуу Спортском журналу у смирај 2020...
Да ли је хтео да наговести промене у тиму, или нешто друго, селектор је изненадио фудбалску јавност објавом стартера за премијеру са Републиком Ирском – најбољи стрелац репрезентације остао је међу резервама.
Питање је и да ли би крочио на терен у 63. минуту да је резултат био повољан (1:1)?!
Пет минута касније постигао је прелеп, гол у Марадонином стилу, готово са истог места на Маракани одакле је у новембру 1982. фудбалер Барселоне савладао голмана Црвене звезде. У 75. минуту још једном је надмудрио голмана Ирске.
Три дана касније и голман Португалије извадио је лопту из мреже, а последњег дана марта у Бакуу донео је Србији још три бода постигавши оба гола против Азербејџана (1:2). Свима, ваљда и Пиксијевом „некредибилном саветнику“ постало је јасно зашто Александар Митровић и кад не игра у клубу – мора да буде прва опција.
Рођен као вођа, подједнако и данас жељан голова као кад се са Николом Нинковићем дечачки свађао око извођења пенала у Новом Саду, Александар Митровић је фудбалер каквог би пожелео сваки селектор без обзира да ли тим и тактику гради на његовој индивидуалној умешности или игром у тандему са још једним изванредним нападачем, какав је на пример Душан Влаховић.
Драган Стојковић је на време то схватио, врло брзо је упознао Александра Митровића и биланс после четири кола је добар: три победе, реми уз гол разлику 11:5 и 10 бодова. Предвођени Кристијаном Роналдом Португалци имају гол разлику 8:4, можда и то некоме значи...
Дефинитивно је небитно да ли неко игра у Фуламу, Јувентусу или Манчестеру, репрезентација је породица у коју се позивају најбољи, а играју они који као на пример Александар Митровић главу потурају где неке од умишљених звезда ни копачку не би...
Лако је данас Драгану Стојковићу, Митровић је изванредан, Влаховић подсећа на Роналда из младих дана, Јовић је коначно схватио да се и на њега рачуна...
Са друге стране Дејан Станковић, тренер Црвене звезде пролазио је голготу у потрази за вођом напада... Одахнуо је тек кад је као и Стојковић схватио да фудбал није експериментално истраживање и да се у основи није променио у односу на време кад је у копачкама изградио име, презиме и надимак који се изговарају с поштовањем. Тек у тренутку кад је спознао да има центарфора способног да донесе превагу...
Зашто је Милан Павков био у другом плану, често и трећа нападачка опција, питање је на које Дејан Станковић не мора да одговара јер је Црвена звезда и пету годину заредом обезбедила играње на европској сцени и употпунила ниску успеха. На Павкова није рачунао на почетку сезоне, против Штурма у генералној провери ни у протокол га није уписао...
Против Каирата је почео прву утакмицу, другу преседео на клупи, ни против Шерифа није играо, ушао је у игру против Војводине... Кад је вода после пораза од Молдаваца свима у Црвеној звезди дошла до ушију, као див изронио је Милан Павков.
Ни Фалћинели, ни Фалко, Диони, Крстовић, а поготово не – две главе нижи Бен, не би против Клужа могао да уради оно што је Павков успео. Лагано, као на тренингу ионако за главу виши од Румуна, скочио је и проследио лопту у празан гол. Једноставно, зар не?!
Тако је изгледао и израз лица док се радовао... Убрзо је изненадио и асистенцијом – грудима је оставио лопту за шут Катаија...
Уследило је ново поверење у Клужу и још један гол, савладао је и голмана Чукаричког... На четири утакмице постигао је три гола за мир у породици шампиона.
Александар Митровић и Милан Павков нису техничари какав је Кристијано Роналдо, вероватно имају фудбалских мана које тренери виде, али, имају и много тога што недостатке чини небитним у односу позитивне аспекте какви су: пожртвовање, осећај за улазак у шансу и реализација...
И да све то није толико изражено, чињеница да због робусности уз њих морају да стоје по двојица противничких дефанзиваца, Митровића у репрезентацији и Павкова у Црвеној звезди чини, тренутно најјачим карикама. Незамењивим, наравно.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.