За Журнал пише Зоран Аврамовић: Фудбал – и међ` јавом и међ` сном...

0

Селектор Драган Стојковић. Србија је на „сјајној“ – сунчаној страни фудбалске земаљске кугле. Имамо много тога још да прижељкујемо

ФОТО: Бета/АП

ПИШЕ: Зоран С. Аврамовић

Поетски превод књиге Едуарда Галеана „Footbal in Sun and Shadow“ могао би да гласи – Фудбал на сунцу и у сенци. Оно што је „на сунцу“ је фубалска игра: “11 на 11” !!!

Непобедива у својој непролазности. Већ двадесет година тврдим да је фудбал одавно постао више од игре и да постаје све више – више од игре, управо зато што остаје игра. На тој игри „11 против 11“ базира се сва моћ.

Према систему нумерологије, а фудбал се и тако „проучава“, број 11 означава нови почетак, исконску повезаност и усклађеност. Фудбал базиран на тој моћи игре увек је представљао „нешто више“.

Био је, јесте и биће не само најпопуларнији тимски спорт на свету који већ скоро 160 година не мења основна правила, већ и друштвени феномен, индустрија забаве искована на принципима модерне економије и најновијим технолошким достигнућима дигитилизације.

Фудбал се не посматра нити изучава као нека пратећа појава или надограђени додатак нечему што је друштвено дубље и значајније, већ управо супротно.

Историја фудбала, а она је жив процес који се свакодневно одвија, је релативно аутономна, има свој властити ритам, своје снаге, слабости, опасности и могућности, своје законе и токове еволуције, укратко – своју сопствену хронологију.

Та хронологија у свакој, али свакој епохи развоја друштва, испуњена је чињеницама да је фудбал на свој начин увек „узимао“ најбоље за себе, радећи и за друштво, али је у суштини ширио свој утицај на друштво, управо свестан сопствене моћи.

Делује као да се непредвидивост, способност антиципације, естетика – без којих фудбалска игра не би била то што јесте, прелила у све поре света фудбала и у тој хронологији тежња за сталним унапређењем стварала је и љубав према моћи.

Кратко – од 1960. године свет је прошао кроз четири еконономске кризе, с тим што је она – криза из 2008, представљала „изненађење“ за многе. За фудбал – Не!!!

И док су многи били затечени глобализацијом и свиме што она собом доноси, не верујући да живимо у свету у коме је промена једина константа, и у коме је можда најјачи бренд управо криза, фудбал је успео – према мојим свакодневним белешкама, да се интерно реструктуира, модернизује регулаторни оквир, повећа приходе од реинвестирања, обезбеди финансијску одрживост, учини кровне организације ефикаснијима, доведе такмичења готово до савршенства, максимализује развојни утицај, развије женски фудбал, искористи технологију, заштити позитивне вредности у фудбалу.

Фудбал није „потценио“ могућности које пружа криза. Окупио је  „сиромашне“ пружајући наду, и окупио богате нудећи престиж, тако да се за део његовог изобиља отимају најбогатији на свету, понекад из прозаичног разлога, само да су присутни у свету фудбала, чији је значај одавно прерастао оквире спортских арена и заузео место у дискурсу популарне културе.

У овим временима кроз које свет пролази – слабљења друштвене привлачности тзв. „великих прича“ – grand narratives, настали простор је заузео фудбал који једнако као књижевност служи приближавању међусобно удаљених судбина, стварајући велику причу јачања друштвене привлачности кроз само наизглед „мале приче“ које рађају зачараност, занос и уживање какве ретко налазимо у јавном подручју.

Велики књижевници у својој уметничкој слободи тврдили су да је „Фудбал. Религија у потрази за Богом“ – Васкез Монтаблан, у заносу пoистовећујући играче – звезде, са боговима са Олимпа, који су хероји без оружане битке и ратова.

Ипак, поучно је и опомињуће када Хорхе  Валдано – велики аргентиски играч,  за свог саиграча каже: „Јадни стари Дијего. Толико често смо му говорили да је Бог и да је звезда, да смо му заборавили рећи најважније – да је човек“.

Дијего Марадона , који се у свом последњем интервјуу самоупитао – “Поне-кад се питам, да ли ће ме људи увек волети“?

Доказ да хоће је његов лик на дресовима Наполија ових дана, као знак љубави и поштовања, али и прича, како фудбалска звезда прераста у легенду, а легенда с пролазношћу времена постаје мит!

Та митска опчињеност фудбалском игром не ретко прераста у поистовећивање, па чак и у претеривање, али је разумљиво утолико, јер је значај фудбала немерљив у конструкцији и учвршћивању личног, локалног и националног идентитета и интегритета, који су за многе ДНК спирале и вијуга и генерацијских припадности.

Метафорични потенцијал фудбала, чак иде толико далеко, да се тврди... да је живот попут фудбала: “проблем се мора „напасти, страх савладати и постићи гол, кад год се укаже прилика“.

Ками је писао у својој опчињености фудбалом и припадности фудбалу, да је кроз фудбал научио да кад победи не умисли да је Бог, а кад изгуби - да себе не сматра безвредним.

Галеано, да „...победити без чаролије, без изненађења и лепоте, зар то није горе него претрпети пораз“, а у сугестивном заплету у парлелном животном пољу – фудбалу, непознати песник „...да је живео у граду, у коме је је само фудбалска лопта имала душу“...

Свакако лепе и поетске књижевне фикције, али данас у фудбалу постоји његово Проклетство и Величанство - Резултат!!!

Јер, у духу зен филозофије, ако победа није толико важна, чему онда резултата?
Победа у фудбалској игри изражена бројевима на семафору генерише материјалну и друштвену конкретност фудбала изражену цифрама на банковним рачунима, берзама и све више плаформама за плаћање, које превазилазе до сада познате токове протока новца.

У тој „сенци“ са почетка овог текста нема места поетици,осим можда подсећања на далеки, али стварно далеки запис Св. Аугустина:„ Бројеви су универзални језик које Божанство нуди човечанству, као доказ истине“.

Фудбал је још једном доказао своју моћ. У данима док ће се широм света празновати Божићни дани и припремати се за дочек Нове године, саставни део те свеопште радости биће и Финале, које ће се одиграти 28. децембра.

У том и таквом свету фудбала, Фудбалска Репрезентација Србије пласирала се на FIFA WORLD CUP QUATAR 2022 !

Победом над Великим Ривалом – Португалијом остварен је велики спортски успех и значајан фудбалски резултат.

Читав циклус квалификација за Светско првенство представљао је изузетну потврду да је у игри наших фудбалера било, и има, и чаролије и магије и лепоте, али и страсти, срчаности и храбрости.

Могуће да је то било изненађење за ривале, али за све који воле фудбал игра Србије је представљала велико освежење и доказ да је оптимизам и вера у себе основ успеха у спорту.

Све је то остварено када се посумњало у губитак аутентичности српског фудбала, али се показало да сваки од наших играча „има ватру“ и да постоји човек који зна да у сваком од њих „упали искру“.

Селектор Драган Стојковић. Србија је на „сјајној“ – сунчаној страни фудбалске земаљске кугле. Имамо много тога још да прижељкујемо.

И међ` јавом и међ` сном...

Kоментари (0)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру