Лаковић ексклузивно за Журнал: Значај Лиге нација и три велике победе УЕФА за добробит фудбала

Зоран Лаковић већ седам година живи и ради у једној од правно и економски најуређенијих земаља света. Причу о послу у Ниону и животу у Швајцарској почео је констатацијом:

-  Швајцарска је лепа и отворена земља и успева на различитостима. У мојој фирми, у Уефи има преко 55 различитих националности и то је покретач и ту и у Швајцарској. Конкретно, у дивизији коју водим, у националним асоцијацијама, сваки шеф сектора, а има их укупно седам – различите је националности. Та различитост манифестује се различитим идејама. Тако је у целој Швајцарској...

Пионирски пројекат о којем смо причали пре четири године уочи новогодишњих празника не само да је заживео него је и изнедрио првог шампиона – Португалију. Одиграно је много занимљивих утакмица, идеја о формирању Лиге нација заслужила је похвале.

- Лига нација је један од бољих пројеката с којим је УЕФА изашла последњих деценија. Људи заборављају да је Лига нација замена за велики број пријатељских утакмица уместо којих смо добили такмичење које треба да определи будућност неког националног фудбала. Позитивне реакције тренера, играча, навијача, новинара – говоре да је управо тако квалитетно такмичење недостајало фудбалу. Јер, ако се погледа уназад 50 година, била је еволуција различитих такмичења, пре свега клупског. Утакмице репрезентативних селекција нису се међутим мењале, имали смо Светско и Европско првенство, квалификације и велики број пријатељских мечева. Одједном је дошло ново такмичење. На почетку нико га није разумео, али прво, друго и треће издање потврђују да представља прави бум репрезентативног фудбала и оно што могу ексклузивно да најавим јесте да ми у УЕФА озбиљно размишљамо о будућности тог такмичења...

Хоће ли шампион имати у будућности осим трофеја и неку привилегију?

- И то је једна од тема о којој разговарамо.

Да ли ће УЕФА коначно исправити неправду да првак Европе не иде директно на наредно Европско првенство?

После широког осмеха и присећања да је у претходним квалификацијама за ЕУРО, Португалија као првак Европе играла квалификације и испред Србије у групи изборила пласман, а Орлови преко Лиге нација стигли до баража са Шкотима, Лаковић је дипломатски упитао:

- Према коме неправда?

Према прваку Европе?

- Могу ли да одговорим контрапитањем? Да ли освајач Лиге шампиона треба да иде директно у Лигу шампиона?

Требало би, наравно...

- Добро, то су отворене ставке, не бих се изјашњавао о томе јер немам ни ауторизацију да могу да причам, али, могу да кажем да се нешто и по том питању ради. Мислим да смо потрефили с такмичењем и да се оно добро етаблирало...

Како је решен проблем са ФИФА због предлога да се на сваке две године игра Светско првенство?

- Предлог ФИФА је подразумевао да се Светско и Европско првенство уместо четворогодишњег циклуса, организују на сваке две године. То би значило да сваке године имате велико такмичење. Са становишта УЕФА да сваке друге године имате Европско првенство које за нас представља један од значајних извора прихода, неко би рекао да то и није тако лоше. Али, ако погледате ширу лепезу – пре свега на оптерећење играча који би играли велики број утакмица и репекусије на лиге, фудбалере, преоптерећеност календара, негативни утицај на женски фудбал, Олимпијске игре  долази се у јасан и једино могући став да фудбалска Европа буде од првог тренутка апсолутно против. То није била реакција само УЕФА, него свих 55 националних федерација заједно са свим савезима из Јужне Америке поткрепљених озбиљном студијом коју смо урадили у настојању да покажемо које би све репекусије имало на национални фудбал. То би значило претумбацију интернационалног календара. Смањио би се број интернационалних утакмица. Календар би био пренапрегнут, финансијски губици били би значајни за свих 55 националних савеза... Централизацијом „тв“ права направили смо стабилност свих националних савеза у Европи до 2028. године и не можемо да причамо ни о каквом новом такмичења пре тога.

УЕФА је у последње две године извојевала три велике победе: прву – враћање фудбала у живот после ковида19, другу супротстављање идеји ФИФА и трећа  блокирање покретања Суперлиге?

- Нећу погрешити ако кажем у овим тешким тренуцима по УЕФА, а последње две године су заиста биле тешке за нас јер смо били једини спорт који је одблокирао и почео да се игра... Вратите се две године уназад, кад је почела корона и биле блокиране читаве државе, ми смо иницирали завршавање националних лига. То је значило тешку одлуку – померање ЕУРО за годину дана, са 2020, на 2021. пре олимпијског турнира. Пре свега да бисмо дали могућност асоцијацијама да се заврше домаће лиге. Имали смо преузете обавезе према бродкастерима... и да нисмо створили простор за завршетак националних лига то би направило огромне репекусије за европски фудбал. Премијер лига продала је права бродкастерима, Ла Лига, француска лига... Ми смо имали обавезе такође и морало је да се крене, да се игра. То је заиста била наша прва значајнија победа јер је систем покренут иако је било незамисливо да клуб из Казахстана треба да лети и игра на Исланду! Кад смо направили интерни план унутар УЕФА, ни многи људи око нас нису веровали да ћемо покренути све.

Страховало се да фудбал и генерално спорт никад више неће бити исти као пре пандемије?

- У тешком периоду, изузетно добра ствар је што смо имали јаког лидера – Александра Чеферина. Познајемо се још из периода док је био председник НС Словеније, а ја генерални секретар ФС Србије. У том тешком периоду показао је лидерске способности. У тешким тренуцима био је прави и показао зашто је председник УЕФА.  Кренули смо с короном и следећа одлука је била да премештамо Европско првенство за годину дана, првобитно планираних 13 земаља домаћина свели смо на 11.  Кад бисте дошли у УЕФА и видели све то... мислим да имамо један пун подрум опција шта смо све радили и планирали.  Радили смо с Александром дан и ноћ са жељом да покренемо фудбал. Играње квалификација за Лигу шампиона, затим и групно такмичење као и померање Европског првенства било је једино спортско дешавање иако је све деловало као немогуће... Глобална пандемија утицала је на све изворе прихода... Морали смо да пронађемо начине и модалитете да све скоцкамо, сагледамо комплетну слику Европе у сваком тренутку... лиге, играчи, да ли може да се путује, да ли Владе држава дозвољавају путовања, а нема ни летова, тада није било ни вакцина... Тај проблем решили смо тако што смо све индивидуалне владе убедили да нам дају такозване изузетке за спортске екипе да могу да путују на бази протокола који смо направили и који су прихватили... Такозвани медицински протокол с верзијом 1 и надограђеним 2, 3, 4 на основу којих су Владе земаља наших чланица омогућиле несметана путовања, представљао је резултат ненормално озбиљног рада, стреса и визије на који ћемо све реализовати.  После тога дошао нам је ЕУРО – извор прихода за УЕФА а самим тиме и националне савезе... Одлука о одигравању ЕУРО у 11 градова донета је 10 година раније и нико из данашњег менаџмента није био тада у Извршном одбору који је доносио одлуку.

Да ли то значи да се Европско првенство више неће играти по сличном принципу и у више земаља?

- Не! Док је ова екипа у УЕФА, неће. То је лепа идеја, али је и без короне тешко прихватљива. Показало се и раније да је у једној евентуално две земље најлакше и најбоље организовати такво такмичење. Кад смо све то завршили кад смо помислили да можемо да одахнемо – десила се Суперлига.

Чинило се да ће Суперлига не само да уништи Лигу шампиона него и да разори УЕФА?

- То је био шлаг на торту. Искључиво је спречена чврстом , брзом и храбром реакцијом пре свега председника Александра Чеферина који је смогао храбрости да уђе у конфронтацију у том тренутку с – традиционално највећим играчима у европском клупском фудбалу. Ако погледате друге спортове – кошарка је то пустила. Рекли су: ми ћемо да идемо на суд, па ћемо да видимо... Знали смо да је Суперлига 15 година фигурирала као потенцијална појава...

УЕФА је имала подршку држава...

- Имали смо подршку пре свега – навијача! Навијачи, медији и државници су на бази хитре и јаке реакције председника Александра Чеферина као и менаџмента УЕФА, стекли јасну слику шта то значи за европски модел спорта, не само фудбала!. Имамо велики број власника клубова који су дошли из Америке. Амерички систем спорта је различит од европског, затворен је и заснива се на одређеним франшизама. Европски систем спорта је нешто што мора да се очува у будућности. Циљ нам је био да свима ставимо до знања да није у питању само фудбал него европски модел спорта који мора да се очува а он подразумева да сви имају могућност и шансу да утичу и играју одређена такмичења директно или кроз квалификације. Наравно да се тај систем дорађује, али није затворен. Пре свега у навијачима и представницама влада држава који су то препознали, створен је одбрамбени став према мањини која је била мотивисана искључиво профитом.

УЕФА се директно борила и за свој профит...

- Често се о Уефи говори као о профитној организацији... Из централизације о којој сам говорио, од 100 одсто прихода тако што смо централизовали тв права националних селекција међу којима је и ФСС, 100 одсто прихода се враћа назад! Дакле, УЕФА не задржава ништа. Од клупских прихода, УЕФА задржава 6,5%, све остало од силних милијарди које се помињу, враћа се у систем спорта кроз награде клубовима који играју Лигу шампиона, Лигу Европе, Лигу конференције, финансирају се остала такмичења, женска такође, враћа се кроз солидарност... Тако да прича о неком великом новцу који УЕФА задржава, једноставно није тачно, јер УЕФА задржава само 6,5 одсто.

Колики је годишњи приход УЕФА?

- У Последњој години у којој је књижен приход са ЕУРО, износи око 6 милијарди евра. Приход је већи због ЕУРО – закључио је Зоран Лаковић у ексклузивном новогодишњем интервјуу Спортском журналу.