Фудбалски терен у Новом Селу, ту иза Врњачке Бање. Тврд, доста узак и нагнут. У тиму Омладинца, са крутим копачкама, добро задихан трчи напред-назад Бањац Предраг Пеђа Гроздановић. Имао је тада само једну мисао – да некако победе чаршијску екипу Бана из Рашке. Није ни помишљао где ће га сутра путеви одвести.
А ти фудбалски путеви водили су га кроз централну Србију, од крушевачког Напретка, Слоге из Краљева и чачанског Борца. На мапи се нашла Трепча, такође и Мокра гора. Иза тога, дошле су на ред Шведска, Француска и Грчка. Потом је био помоћник Слободану Доганџићу у Радничком из Ниша, а већ 18 година траје његов ангажман у Фудбалском савезу Србије.
- Радо се сећам боравка и играња у свим клубовима – враћа филм Гроздановић. - Некако сам увек више био везан за западну Србију, сјајно фудбалско подручје има велике клубове и дало је добре играче. Нигде, иначе, нисам имао проблема.
Први самостални фудбалски посао био је у мушким млађим категоријама. У квалификацијама за Европско првенство побеђен је Исланд - 2:0. Са девојкама узраста до 19 година прошао је квалификације за Европско првенство у Лихтенштајну. То је био озбиљан резултат, који је најавио и озбиљну причу, па је Бањац, са нагнутог игралишта у Новом Селу, Пеђа Гроздановић постао селектор најјаче женске селекције Србије.
Нагнути терени у срцу
Предраг Гроздановић увек се радо сећа фудбалских почетака:
- Људски је надати се, а ја искрено маштам да ћу са својим девојкама и сарадницима одлетети у далеку и лепу Аустралију. Па, кад будем закорачио на мекану и умивену траву модерног стадиона сетићу се тада оног тврдог, џомбастог и нагнутог терена у мом Новом Селу. Биће ми то, као и увек драга успомена.
Фудбал је то
Предраг Гроздановић радо прича и једну догодовштину:
- Са терасе кафића у Врњачкој Бањи чуо сам у пролазу како кажу:„ Ево, овај Пеђа. Увек је играо оштро, играо је мушки. Сад је прихватио да тренира жене. Чуди ме да је то прихватио, мора да је у питању нека велика лова”.
А, незаборавни Миљан Миљанић тренерима је давно причао: „О фудбалу ће да вам причају конобари, кувари, па и собарице. Шта ћеш, фудбал је то”.
Могуће је да ни у националном савезу нису били сигурни какав сјајан потез су повукли. Прихватили су и стручни штаб који је предложио, први сарадник је Мирослав Бељин, тренери Игор Стојаковић и Сандра Стефановић, кондициони стручњак Александар Петровић, тренер голмана Бранислав Радојичић, аналитичар Владимир Симић и тим-менаџер Бојана Веселиновић. Медицински тим чине докторка Биљана Маринковић и физиотерапеути Андреј Пешић, Милијана Петровић и Бранислав Раденковић.
О њима Гроздановић каже:
- Тешко могу да пронађем лепе речи, које заслужује овај стручни штаб и ове девојке, посебно оне које играју у Европи. Јована Дамњановић је Бајерну, Милица Мијатовић у Роми, Јелена Чанковић у шведском Розенгарду, Дина Благојевић у Бајеру из Леверкузена… Све су професионалци, са аматерском зарадом, а карактери њихови већи су од мога Гоча, већи од великог Копаоника.
Женска репрезентација Немачке једна од најјачих светских сила. У текућим квалификацијама за планетарни шампионат, фудбалерке Србије су у Немачкој изгубиле, али напале су ривала и озбиљно га уздрмале. Тамо су извукле озбиљне поуке, да Немице треба напасти и овде, у Србији. Јуришале су и победиле - 3:2. Сензација за фудбалску Европу и свет.
- Био сам поносан на девојке и велики успех. Није мала ствар победити такву силу. Извукли смо поуке из првог сусрета, прижељкивали смо да Немицама вратимо мило за драго, али ћутали смо и марљиво се припремали за реванш и успели. Поражени смо и у Португалији, али после смо нанизали шест победа у квалификацијама и завршницу чекамо на другом месту, а то смо и планирали пре старта такмичења.
Сада се од девојака очекује да у Србији, почетком септембра, на путу за бараж, потроше последњу калорију и победе Португалију. Сви у Србији томе се надају. Потом долази гостовање на папиру мање опасном Израелу, а онда би кроз доигравање могле да се чекирају авионске карте до питоме Аустралије. Преко много гора и вода!
- Португалке су, у првом мечу, победиле уз много среће. Сада је све у нашим рукама, имамо жељу, мотив и квалитет, а ако све буде како смо замислили, довољан нам је и бод. Бараж је, ако до њега дођемо, прича за себе.
Спортска Србија некада се искрено радовала успесима легендарне атлетичарке Вере Николић или рукометашице Цеце Китић. Данас се радује Ивани Шпановић, кошаркашицама Марине Маљковић, одбојкашици Тијани Бошковић… Све су прилике да ћемо у наше душе примити и фудбалерке Виолету Словић, Јовану Дамњановић, Невену Дамјановић, Нину Матејић, Тијану Филиповић, Јелену Чанковић, Дину Благојевић...
На крају, Гроздановић узбуђено каже:
- Већ дуго ми једно убеђење мути разум и ту реченицу сада ћу да изговорим: жене су боље од људи!
И тако, путеви воде људе на многе стране. Пеђу Гроздановића најпре до шумадијских вароши, а можда ускоро и до до далеке Аустралије.
Али, сви путеви су путеви божји!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.