Тачно десет година Владимир Стојковић чврсто држи „јединицу” у државном тиму и како време одмиче, чини се да нема намеру да је пусти, с обзиром да на терену делује доста сигурно.
Иза њега је 68 утакмица, прегршт одбрана, један Мондијал, али и неколико мучних догађаја које је временом успео да потисне.
Код новог селектора Славољуба Муслина стиже са неколико дана закашњења и – ореолом победника.
Стојковићев Макаби из Хаифе узео је трофеј намењен победнику Купа Израела после 18 година, иако је Макаби из Тел Авива, другог голмана репрезентације Србије Предрага Рајковића важио за фаворита.
– Макаби из Тел Авива је прејак тим, зато је био и фаворит у финалу. Има много квалитетних играча да буквално не постоји разлика између првог и другог тима. Њихова доминација траје неколико године, а на нама је било да кренемо да их обарамо са трона. Успели смо да их победимо у Купу Израела, а још раније су изгубили титулу. Ред је био да се сада окрену ствари у нашу корист – рекао је Стојковић, један од најзаслужнијих за победу у финалу.
Дошло је до промене селектора Србије, у међувремену је дошао Славољуб Муслин. Какву сарадњу очекујете?
– Са новим селектором нисам никада радио, мада се познајемо од раније када сам био при првом тиму Црвене звезде, међутим, тада сам брзо напустио клуб. Једва чекам да се упознам са радом селектора Муслина и да видим како ће све то изгледати на терену. Мада не сумњам у њега.
Рекли сте да сте се срели давно са садашњим селектором Муслином, али да сте тада напустили Црвену звезду. Због чега?
– Био сам на позајмици у Леотару, како бих бранио у квалификацијама за Лигу шампиона. Онда су у Требињу кренули проблеми и морао сам већ после три месеца да се вратим у Црвену звезду. Обратио сам се тадашњој управи клуба да видим шта даље, а они су ме проследили код шефа Славољуба Муслина. Тада смо се и срели.
И, шта вам је Муслин рекао на том састанку?
– Био је искрен. Већ је имао четири голмана на располагању, све је по том питању већ било решено, тако да ми је предложио да потражим други клуб. У том тренутку, било је и најреалније тако да учиним. Звезда је имала Пешића, Ранђеловића, Коцића и још неког голмана. Чак и да сам остао, вероватно, ништа не би било као што је сада. Био сам најмлађи од голмана и тешко бих поред свих њих дочекао шансу. Логично је било да одем негде да браним и касније се вратим. Напустио сам Црвену звезду у јануару и отишао у Земун. На крају како се све издешавало у мојој каријери, то ми је била услуга. Можда бих вечно чекао шансу и на крају ништа.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.