Славиша Кокеза: Репрезентација на СП у Русији интерес је свих грађана Србије

Прошло је 37 дана од избора, а Фудбалски савез је и данас тамо где је и био – на Теразијама 35. Утисак да се ништа није променило ипак вара. До новог председника није лако доћи, још теже приволети га да даје изјаве, инетрвјуе...

Такав је био и пре избора. није желео медијски да се експонира. Славиша Кокеза није међутим човек који медије избегава јер нема шта да им каже. Напротив, сумирајући започет посао на новој функцији рекао је много тога.

Без задршке – причао је исцрпно о свим проблемима, ружним и лепим стварима које фудбал носи. У његовој беседи нема мегаломанским обећања, али сваки одговор на ново питање потврђује сазнање да је покренуо прегршт промена у ФС Србије...

Како је протекао први месец, да ли сте задовољни урађеним, претпостављам да сте направили стратешки план и шта је све потребно урадити у првом, другом, трећем месецу?

– После избора за председника ФСС, мој први радни дан био је у Црној Гори на отварању црногорске куће фудбала где су присуствовали и председник ФИФА господин Ђани Инфантино и остали људи из европских фудбалских савеза. После тога од различитих догађаја које је организовала УЕФА – утакмице финала Лиге шампиона, састанака у Москви и Словенији до самих дешавања унутар ФСС сваки дан био је испуњен обавезама. Мој радни дан почиње ујутру у девет, а завршава се некад у седам, осам, понекад и у девет увече у зависности од заказаних састанака. Започели смо доста ствари: од систематизације и израде новог статута ФСС, комплетне реорганизације... Тражења локације за прављење ,,административне куће фудбала“, прављења различитих комисија, почев са изменама у судијској у коју смо довели господина Мирослава Радомана на чело. Проценили смо да ће на одговоран и частан начин да обавља ту функцију и да ће у складу са могућностима урадити оно што је најбоље за интерес српског фудбала и свих клубова.

Кокезина прича је спонтана, наставио је и о темама које су интересантне фудбалској јавности:

– Очекују нас у наредних петнаестак дана избори селектора у млађим селекцијама. Тај посао обавља Горан Буњевчевић заједно са Митром Мркелом и надам се да ће предлоге око селектора изнети већ у току следеће недеље и да ће на следећем Извршном одбору ФСС бити разрешена дилема што се тиче селектора у млађим селекцијама. Оно што је доста било упитно  у претходном периоду везано је и за селектора репрезентације до 21 године, господина Сивића. Да ли он остаје на том месту или ће доћи до измене селектора, то је исто једна од тема. Рекао сам мојим сарадницима пошто су они ти који одлучују везано за спортски део, да без обзира каква је одлука, у наредних десет дана је донесу, да будемо сасвим јасни и прецизни, да господин Сивић зна и сам са собом и са играчима како ствари стоје, да ли остаје на челу репрезентације до завршетка квалификација или не. Најгора је ствар кад је човек у недоумици да не зна да ли је ту или није. Добили су задатке да изађу са предлозима пред ИО који ће у складу са овлашћењима верификовати одлуке.

Поменули сте администратитвну кућу фудбала као прву стратешку тачку?

– Имамо два пројекта. Први приоритет је изградња ,,административне куће фудбала“ где би убудуће били смештени Заједница Супер лиге, Прве лиге, тренерска и судијска организација, ФС Београда, ФС Србије и различите комисије које су саставни део савеза. За све то потребно је три до четири хиљаде квадрата. У преговорима смо са градом у тражењу локације. Обавили смо два састанка са градоначелником Београда и са градским менаџером и ти састанци били су конструктивни и надам се да ћемо у што скорије време добити локацију за изградњу, а онда заједно са нашим надређеним институцијама УЕФА и ФИФА да видимо који модел можемо да применимо и на коју врсту помоћи да рачунамо. ФС Србије тренутно се налази на пет–шест локацији и подстанари смо јер плаћамо кирију, а ово би било стратешки решено за наредних 50 година...

Други пројекат је Национални стадион?

– Стадион је много важан за целу земљу, самим тим и за ФС Србије. Ту је мало тежа ситуација јер је и пројекат већи, са великом финансијском обавезом да би се стадион направио. Више пута је и претходно руководство ФСС разговарало са челницима државе и са Владом, између осталих и са премијером Вучићем. Чекамо да се формира Влада Србије и да ФСС покрене тему око изградње стадиона јер је пројекат много велик и не може да се реши ако се држава на укључи и не стане иза њега. Закуцаћемо на сва врата, тражићемо помоћ и од министра спорта и од премијера да видимо који је то модалитет и како можемо да дођемо до најбољег решења.

Да ли је одређена локација новог стадиона?

– Локација није решена. Разговарали смо са градоначелником, биле су понуђене две локације, чекамо да добијемо понуду за још две–три и да затим заједно проценимо која би била најбоља  да би стадион функционисао на комерцијалним принципима, да ФСС и Влада Србије не морају сваке године да покривају губитке. Стадион би садржајем морао сам себе да издржава.

Та два пројекта су независна?

– Наравно. Не могу тренутно да говорим ни кад би пројекат националног стадиона могао да буде покренут, ни када би била завршена изградња... Али изградња ,,административне куће фудбала“ је пројекат који може да се покрене ове године, а да крајем следеће или почетком 2018, буде и отворена.

У причи о стадиону не можемо да се не дотакнемо оних на којима игра наша репрезентација. Ти стадиони су сваке године под великим знаком питања УЕФА и ФИФА прописа. Квалификације почињу за два месеца, како ћете решити проблем?

– Имамо проблеме буквално на свим стадионима! УЕФА је претходних дана била на свим стадионима клубова који играју у Европи. Имао сам састанак и са представницима Црвене звезде, Партизана, Војводине и Чукаричког, разговарали смо о том проблему. Најкритичнији су стадиони Црвене звезде и Партизана јер у кратком временском периоду треба да се инвестира између милион и два милиона евра да би се створили основни услови на којима инсистира УЕФА. ФС је у претходном периоду издвојио много новца, што својих средстава, што у виду донација на обнови инфраструктуре на целој територији Србије. Између осталог и за реновирање стадиона Црвене звезде и Партизана. За стадион Звезде издвојено је преко 500.000 евра, а за стадион Партизана мање од тога, али такође значајна средства. У та два стадиона ФСС је инвестирао највише новца. Не мислим да је то довољно, увек може више, али поред тих, ФСС је инвестирао новац за инфраструктуру минимум још 15 стадиона и градова и десетине клубова широм Србије. ФС Србије ће у складу са својим могућностима без обзира на помагање у претходном периоду и сада у складу са својим могућностима помоћи. Обратили смо се Министарству спорта и држави тражећи помоћ за све клубове који играју у Европи – за Звезду, Партизан, Војводину и Чукарички.

Српски фудбал суочен је с поларизације навијача Црвене звезде и Партизана који дуго нису били јединствени и здушно подржали репрезентацију. Како ћете решити тај врло битан проблем, један од узрока неиграња Србије на ЕП и СП?

– На репрезентативним утакмицама у квалификацијама за СП, ни једног момента не треба да долази до истицања клубаштва. Да ли неко навија за Звезду, Партизан, Јавор, Чукарички, или Војводину, не треба да буде уопште тема тих утакмица. Мислим да сви грађани ове земље треба да дају свој допринос и сви заједно покушамо да у што већем броју дођемо на стадион и пре свега дамо велику подршку нашој репрезентацији и покушамо додатном снагом да будемо њен 12. играч  и да се надамо да ће селектор Муслин и играчи то успети да реализују на терену и одведу нас на толико чекано СП у Русији. Навијачи Звезде и Партизана ће верујем препознати интерес репрезентације и своје државе и у том контексту се и понашати на стадиону. Ми другу државу немамо! Имамо једну државу – државу Србију и мислим да је интерес свих грађана Србије да дају свој допринос да наша репрезентација се нађе на СП.

Док гледате Европско првенство и видите ко све игра у Француској, 30.000 Мађара против Португалије или 30.000 Албанаца на мечу са Румунијом, да ли се запитате: зар је могуће да ми нисмо отишли тамо?

– Мислим да се то запита сваки човек и у фудбалу и у држави и да сви жалимо што нисмо у Француској. Исто тако, треба да се погледамо у очи и суочимо са реалношћу. Све репрезентације играју фудбал и више нема лаких противника. То што смо некад могли да победимо са три, пет или осам голова разлике, данас таквих репрезентација има мало, или уопште не постоје. Наравно да је жеља свих нас била да на овом првенству гледамо нашу репрезентацију, али шта је ту је, не треба да се враћамо у прошлост него да гледамо да поправимо све што можемо како би смо се пласирали на наредна такмичења. То ће бити јако, јако тешко с обзиром на противнике које имамо у групи. Мислим да су Велс и Ирска доказали својим проласком у групне фазе такмичења да се ради о јако озбиљним репрезентацијама. Пред селектором и играчима је јако тежак посао.

После жреба били смо у еуфорији и ривале нисмо озбиљно третирали?

– Ту еуфорију направила је јавност јер је створена слика да су Велс, Ирска, Молдавија екипе које морамо да победимо и то са више голова разлике. Ниједног момента нисам мислио да смо добили лаку групу. Напротив, мислим да је наша група тешка што се сада и види кроз пласман ове две селекције у осмину финала ЕП. Искрено се надам да ћемо се пласирати на Мондијал, али пред селектором и играчима је веома, веома тежак задатак.

Присећајући се некадашњих победа над Мађарском 7:1 и 5:0, над Велсом 6:1 и 3:0, сада је боље шест пута по 1:0, него једна са 6:0 или 6:1?

– Апсолутно се слажем са вама. Победа од 1:0 је као и она 7:0 – победа. На крају се рачунају бодови и ретко ко се сећа да ли је игра била лепршава, интересантна...

Много је нових људи у савезу, какво је расположење репрезентативаца према Вама, није било драстичних резова?

– Селектор Муслин је оформио стручни штаб по својим жељама и репрезентативци који су позвани за те три утакмице били су они за које је сматрао у том тренутку да су најбољи што Србија има. Селектор има апсолутну подршку ФСС да сам одлучује које ће потезе да вуче и шта је најбоље за репрезентативни тим. Да ли у репрезентацији треба да буде резова или не, као што се у јавности прича, да ли треба да играју млађи или старији, да ли треба да се подмлади, све су то питања за селектора. Ја мислим да за репрезентацију треба да играју увек и искључиво само најбољи. Да ли имају 20 или 30 година то не треба да буде тема о којој се разговара. Можда је интерес неког клуба да форсира млађе играче да би их продао, са репрезентацијом то није случај. Сви треба да будемо у служби репрезентације у којој треба да играју само најбољи. Ко су најбољи – питање је за селектора и спортски део – Горана Буњевчевића и Саву Милошевића. У тај део се нисам мешао никад, нити ћу се мешати.

Неке земље правиле су стратегију форсирања стила пирамидално кроз све селекције: ако је ,,А“ тим играо у систему 4-4-2, 4-3-3 или неком другом, у тој формацији морали су да играју и млада, омладинска репрезентација да би играчи припремљени могли да уђу у сениорску. Да ли је то и стратегија савеза и селектора Муслина, или има одступања?

– Једна од тема разговора са селектором Муслином и Гораном Буњевчевићем била је управо та. То се пре свега односи на ,,А“ селекцију и репрезентацију испод 21 године и уско повезану сарадњу селектора. Предочили су ми да систем игре и понашања који се прави у ,,А“ репрезентацији треба да се пренесе и на младу и кроз селекције по дубини. Селектори ,,А“ и младе репрезентације треба да имају уску сарадњу, да се уважавају и договарају око различитих ствари. Мислим ће то и да буде. Очекујем од селектора да те принципе и правила поставе и у млађим селекцијама.

Рекли сте да у ФСС проводите и по седам-осам сати?

– И по десет....

Шта се дешава у вашим приватним фирмама кад толико времена проводите у савезу радећи...

– У приватним фирмама постоје директори који их воде. И не сећам се кад сам био у приватној фирми, фабрици... Мислим да је то било пре више од месец и по... Не стижем због обавеза у ФСС. То је живот који сам изабрао. Сваки посао коме нисте посвећени и не радите га са довољно енергије, осуђен је на неуспех.

Да ли је ово што сада радите у савезу оно што сте замишљали пре избора, да ли је теже или лакше?

– Нисам мислио да је лако, али нисам мислио ни да је ФСС у овако тешкој ситуацији као што је данас. Нимало није лака ситуација ни у финансијском ни у организационом смислу. Нити се плашим изазова нити ми је тешко да радим, поготово што је фудбал моја љубав и то је посао који волим. Приватне фирме које имам и које се баве бизнисом су због финансијског интереса, а не због љубави према њима. Имам на пример фабрику намештаја али ми то није ни љубав, ни страст, нити сам везан за ту врсту посла.

Шта радите у слободном времену осим што играте мали фудбал рекреативно?

– Слободног времена јако мало имам а кад га уграбим, одем да трчим, возим бицикл или играм фудбал...

Може ли да се констатује да сте 24 сати у фудбалу?

– Апсолутно! С фудбалом устајем и лежем да спавам.

Нисте се покајали што сте ушли у све ово?

– Не, апсолутно. Даћу све од себе да оправдам поверење.

Јесте ли строг председник?

– Мислим да сам правичан. Строг јесам у смислу ако неко не ради добро оно за шта је задужен, али они који раде, у мени могу да имају само поузданог сарадника – јасан је конкретан Славиша Кокеза.