Тако је први специјални гост турнира за ову годину дошао чак из Лондона, да подржи цео пројекат. Његово име је Саша Ћурчић.
Бивши репрезентативац Југославије, играч који је градио каријеру у ОФК Београду и Партизану, пре него што се отиснуо у Енглеску где је наступао за Болтон, Астон Вилу и Кристал Палас радо је пристао на интервју за званичан сајт Купа пријатељства европских клубова.
Чиме се тренутно бави Саша Ћурчић?
- Радим исто оно што сам радио и цео живот. Што се каже, родио сам се са лоптом, живео сам са лоптом и на крају ћу завршити са лоптом и умрећу на фудбалском терену као господин. Тренутно радим у Кристал Паласу где сам између осталог амбасадор клуба. Такође, радио сам и са млађим категоријама клуба, а сада сам прикључен првом тиму. Можда једног дана будем и менаџер Кристал Паласа.
Дошли сте на Златибор да присуствујете премијерном издању Купа пријатељства европских клубова. Како вам се чини идеја целог пројекта?
- Пре свега, прво бих се захвалио мом великом пријатељу Сави Милошевићу на позиву. Где год да ме он позове ја бих дошао, јер је то један изузетан човек. Овакав турнир, који пре свега промовише пријатељство између народа, може само племенит човек као Саво Милошевић да организује. И изузетно ми је велика част да будем део оваквог пројекта. Играчи који су овде нису ни свесни колико ће им наступ на Купу пријатељства значити, јер преко оваквих турнира могу много да науче од наших старих фудбалских мајстора. Ја никада нисам био број у фудбалу, да будем ту само да попуним. Ја сам био таленат, што се каже Пабло Пикасо са лоптом. А то важи и за Саву и остале познате личности који ће бити гости турнира и који ће бити ту за ове младе фудбалере.
Неизбежна тема када сте ви у питању је наравно Партизан. Црно- бели су остали без титуле, али су зато освојили национални куп и успели да презиме у Европи. Колико сте пратили ваш бивши клуб у претходној сезони?
- Не пратим домаћи фудбал већ последњих 7-8 година. Чак ни Партизан. Сад да ме питате не бих могао да набројим ни првих 11. Ја сам у Лондону, пратим европски фудбал и могу да вам кажем да неке европске лиге уопште нису јаче од српске лиге. Изузетно сам разочаран квалитетом фудбала на целом континенту, мислим да је значајно опао квалитет, тако да европске лиге и европски клубови за мене нису баук. Наши тимови са позитивном атмосфером у тиму, са том неком правом хемијом могу да добију и тај Јанг Бојс и остале. Швајцарска лига није ништа посебно, као ни аустријска, мађарска и тако даље. Па доња половина немачке Бундеслиге је нека средња класа. Тако да за мене није изненађење да Партизан изађе у Европу и згази неког, као што је згазио Видеотон. И то би играчи одавде требало да знају, требало би да имају тај карактер и спортски безобразлук да дођу код неког и покажу му да су бољи.
Сигурно, најактуелнија тема тренутно у фудбалу је предстојеће Светско првенство у Русији, на којем ће учествовати и Србија.
- Да сам ја био селектор репрезентације Србије, Ирце и Велшане би добио са 5:0. Све је то очекивано и знао сам да ћемо да одемо у Русију, зато што Русију и Србију везује та братска веза. Не морамо више нигде да идемо, само у Русију кад смо се пласирали. И зато свака част момцима на томе.
Каква су ваша очекивања пред Светско првенство?
- Швајцарска и Коста Рика исто спадају у ту средњу класу, тако да све зависи од наше инспирације. Мислим да су ови клинци довољно безобразни, да су мангупи... Видим да Тадић у Премијер лиги лупа лажњаке Енглезима и шаље их по бурек. Он је толико хладнокрван да имам утисак да Меси или Роналдо стану испред њега, да би он опет узео да шмекерски подбоде лопту. Нек подбада и у Русији и он и Матић и остали... Само да изграде јак тимски дух. Јер ако имаш позитивну свлачионицу, имаш и резултате. Видели сте Португал како је освојио прошло Европско првенство. Па на истом том такмичењу Велс је дошао до полуфинала. Еј, Велс, имају једног играча, само Бејла. И Исланд је исто далеко догурао тада, јер су били ратници. И управо то заједништво, тај тимски дух је красио све те три екипе. Зато верујем да ако наши буду гинули једни за друге, ако буду као браћа, да могу далеко да догурају. Они имају таленат, само морају да остану заједно, до краја.
Коментари1
This site is protected by reCAPTCHA and the Google
Privacy Policy and
Terms of Service apply.
BRZINA i KONDICIJA
Ćurćić je sve u pravu, ali na žalost naši igrači nema ju ni brzinu ni kondiciju koja je potrebna da "izgaraju" na terenu.. Čast izuzecima : Radonjić, Krstić, Rukavina, Rodić, ... Matić i Milivojević imaju kondiciju ali su spori, a SMS je i spor i nema kondiciju i za njega moraju drugi da trče (jedino daigra umesto sporog Mitrovića) !
Одговори
|
Препоручујем
0
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.