Марко Пантелић је заједно са ведетама европског фудбала разматрао начине како да најлепша игра на свету у будућности буде још занимљивија и атрактивнија.
„Говорило се о ВАР систему, трансферима играча, квоти странаца, одласку младих фудбалера у иностранство... Дакле, о темама које итекако утичу на квалитет и даљи развој најпопуларније игре на свету. Наравно да је свако од нас изнео свој став и имао одређене сугестије, али ће завршна реч припасти извршним органима европске Куће фудбала. Задатак овог Комитета је да пажљиво сагледа све аспекте и да људима који доносе одлуке предложи иновације и одређене корекције у Правилима фудбалске игре. Имао сам огромну привилегију да своја мишљења сучелим са асовима попут Луиша Фига, Дејана Савићевића, Емилија Бутрагења, Молине, Албертинија и одушевљен сам начином на који су ме прихватили као новог члана једне од најутицајнијих комисија УЕФА“.
Пантелић је летос постао члан Фудбалског комитета, а у знак пријема у одабрано друштво, председник овог тела Леван Кобијашвили уручио му је значку УЕФА.
„Са Леваном сам се својевремено за мало мимоишао у Херти. Он је 2009. године стигао из Шалкеа, баш у тренутку када сам ја одлазио у Ајакс. Реч је о фудбалеру који је обележио једну епоху грузијског фудбала и који је оставио дубок траг у Бундеслиги. Није случајно добио поверење челних људи УЕФА да води ову преозбиљну Комисију. Са Фигом сам током састанка имао сличне погледе на фудбал, а у паузи смо коментарисали наступе Португалије и Србије у квалификацијама за Европско првенство. Каже да је пратио већину наших утакмица и свестан је да смо због пораза у Украјини довели себе у незавидну ситуацију. Није пријатно када зависите од туђег резултата и знате да вам победа не значи ништа уколико на другој утакмици не дође до неке сензације“.
Нема сумње да је примена ВАР технологије одузела највише времена члановима Фудбалског комитета УЕФА током састанка у Ниону.
„Детаљи разговора нису за изношење у јавност, али је тачно да смо добар део дискусије посветили видео-технологији и начину на који се она спроводи током утакмица. Уопште нема дилеме да ли је она добра или лоша за фудбал. Сви смо се сложили да је ВАР права ствар и да је значајно допринео регуларности такмичења. Проценат грешке се свео на минимум, све је мање скандалозних судијских одлука које имају утицај на коначан резултат. Сада се само траже модели како да ВАР технологија буде још бржа и ефикаснија. Има ту одређених финеса, видели сте да се њена примена разликује од шампионата до шампионата. У Енглеској је рецимо другачија у односу на Италију и Шпанију. То не сме да се дешава“.
Чувени италијански арбитар Роберто Розети је говорио о конкретним примерима и указивао на детаље који изазивају највише конфузије међу љубитељима фудбала.
„Прошло је већ две године од увођења видео технологије, а има гледалаца који и даље не схватају основне критеријуме из ВАР протокола. Судија има право на видео проверу само у четири конкретна случаја, када се ради о јасној и очигледној грешци. То подразумева спорну ситуацију приликом постизања гола, прекршај за казнени ударац, црвени картон и идентификацију играча који је искључен из игре. Било је много полемике око нових прописа за играње руком у казненом простору. Ради се о веома комплексном сегменту и судијама није лако ни на основу ТВ снимка да утврде да ли је рука била у природном положају или је довољно удаљена од тела да се санкционише казненим ударцем. Једноставно, руке не можете да вежете за тело и увек ће бити спора да ли је судија погрешио или није. Ради се на томе да то правило буде максимално поједностављено и да свима на стадиону буде јасно због чега је донета одређена одлука“.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.