ZLATNI OLIMPIJSKI JUBILEJI - Rim 1960.: Proslavio fudbalere, slavili zlato uz koka-kolu

3

Turnira se seća i Dušan Maravić, član olimpijske ekipe kao fudbaler Crvene zvezde

FOTO: Komons Vikimedija

U godini čije smo dane tek počeli da odbrojavamo navršava se pola stoleća od najvećeg uspeha reprezenativnog fudbala koji baštinimo. Na Olimpijskim igrama 1960. održanim u Rimu, Jugoslavija je osvojila zlatnu medalju. Pobedom protiv Danske (3:1) u finalu na Olimpiku stavljena je tačka na seriju od tri uzastopna poraza u borbi za najsjajnije odličje.

Bilo je to vreme drugačijeg fudbala i drugačijeg vrednovanja olimpijskih turnira. Do Igara 1928. u Amsterdamu zlatna medalja je vrednovana kao titula svetskog prvaka. Od Igara 1936. u Berlinu poštovano je olimpijsko pravilo amaterizma, pa na turnire nisu mogli da dolaze najbolji fudbaleri sveta.

Olimpijske igre 1960.

Jugoslavija – Egipat 6:1 (3:0)

Jugoslavija – Turska 4:0 (1:0)

Jugoslavija – Bugarska 3:3 (0:0)

Jugoslavija – Italija 1:1 (0:0, 0:0)

Finale

Jugoslavija – Danska 3:1 (2:0)

Stadion: Flaminio u Rimu. Gledalaca: 40.000. Sudija: Lo Belo (Italija)

STRELCI: Galić, Matuš i B. Kostić za Jugoslaviju, Nilsen za Dansku.

JUGOSLAVIJA: Vidinić, Roganović, Jusufi, Žanetić, Durković, Perušić, Anković, Matuš, Galić, Knez, B. Kostić.

DANSKA: From, Andersen, Jensen, B. Hansen, Hans Nilsen, F. Nilsen, Pedersen, Troelsen, Harald Nilsen, Enoksen, Serensen.

Medalja posebnog sjaja

Zlatnu medalju iz Rima doneli su Vidinić, Šoškić, Maravić, B. Kostić, Galić, Druković, Jusufi, Žanetić, Roganović, Perušić, S. Takač, Knez, Sombolac, Bego, Kozlina, Matuš i Anković.

- Vlada Srbije je 2006. donela uredbu o nacionalnom priznanju za zlatnu medalju sa OI 1960. To je odluka kojom je pokazano da Srbija vrednuje i ono što je urađeno pre osamostaljenja. Fudbal nije doneo mnogo medalja sa Igara, pa zlato iz Rima ima poseban sjaj.

U takvim okolnostima najbolje su prošle zemlje takozvanog Istočnog bloka. Od Londona 1948. i prvih Olimpijskih igara održanih posle Drugog svetskog rata koji je podelio svet, pa do 1980, od 28 medalja čak 23 su osvojile zemlje Istočnog bloka.

Na sličan način turnira se seća i Dušan Maravić, član olimpijske ekipe kao fudbaler Crvene zvezde.

- Svi smo bili profesionalci, ali na „ruski način“. Zvanično smo bili amateri, ali smo zarađivali igrajući fudbal. Pošto smo na papiru bili amateri, mogli smo na olimpijske igre – priča Maravić u podsećanju na najveći uspeh jugoslovenskog fudbala na olimpijskim turnirima.

Osvajanje zlatne medalje nije promenio status.

- Posle finala otišli smo u grad da proslavimo. Šetali smo Vija venetom, šalili se i galamili. Karuzo, tako smo zvali Blagoja Vidinića, pevao je operske arije. Otišli smo u restoran da popijemo nešto, a većina nas nije imala ni za koka-kolu. Piće je platilo nekoliko igrača, koji su imali nešto novca „sa strane“. Domovina nas je za „zlatno“ častila sa po 100 dolara, naravno u dinarima.

Ne žali Maravić zbog novca. Zlatna medanja ni 60 godina kasnije nema cenu.

- Drugačije je to vreme bilo. Igrali smo za medalju i za zemlju koju smo predstavljali. Iz Rima smo se vratili vozom. Na železničkoj stanici u Beogradu dočekao nas je jedino Stiv, ekonom FSS Steva Janković. Došao je da pokupi naše sportske torbe, jedini prtljag koji smo imali. Otišli smo i vratili se u sportskoj opremi, a u torbama smo imali četkice za zube, pribor za brijanje, dresove, majice... Sve smo to dali Stivu.

Maravić je na turniru igrao tri utakmice grupne faze. Polufinale i finale je propustio zbog umora.

- Pre olimpijskog turnira putovao sam sa Crvenom zvezdom u NJujork. Bile su to one utakmice kad su Amerikanci pokušavali da uvezu fudbal. U NJujorku sam teško podneo vrućinu i vlagu. To putovanje me iscrpelo, pa sam u Italiju putovao umoran. Za svaku utakmicu smo menjali grad. Igrali smo u Peskari, Firenci, Rimu, Napulju. Sve me to dodatno umorilo, pa sam propustio polufinale i finale.

Finale protiv Danske pamti po, kako kaže „lepoj igri našeg tima“ i isključenju Milana Galića zbog prigovora italijanskom sudiji Lo Belu posle poništenog gola u 37. minutu pri vođstvu Jugoslavije 2:0.

- „Gale“ je na odluku sudije opsovao. Raširio je ruke i odjeknulo je „kakav ofsajd, u p.... m.......!“. Sudija ga je isključio. Sve do tada nismo znali da sudija zna srpski, ili bar naše psovke. Galić je do kraja život tvrdio da nije prigovorio sudiji već da je dao sebi oduška.

Od reprezentacije koja je otišla u Italiju predvođena selektorskom komisijom Dragomir Nikolić - Aleksandar Tirnanić – LJubomir Lovrić nije bilo očekivano da ponovi rezultate sa prethodnih Igara, o zlatnoj medalji niko nije ni pomišljao. U Rimu su se konačno sklopile sve kockice.

- Nije to bila A reprezentacija, ali je bio veoma snažam tim sastavljen od igrača iz najboljih jugoslovenskih klubova. Mnogi su kasnije postali standardni A reprezentativci. Imali smo i sreće. Prošli smo do finala pored Italije, koja je i tada, kao i na svim drugim turnirima, bila daleko iznad nas i kao zemlja i po fudbalu. Kad smo uspeli Italiju da prođemo, zlato je bilo na dohvat ruke – seća se Dušan Maravić, član najuspešnije jugoslovenske olimpijske fudbalske reprezentacije.

Andrejkina tajna

Polufinale protiv Italije prati legenda kako je čuveni Mihailo Andrejević nadmudrio domaćine.

Utakmica je igrana u Napulju. Za Azure su igrali Burgnič i Rivera, članovi tima koji je igrao finale SP 1970. U timu je bio i Đovani Trapatoni, veliki igrač i kasnije trener.

Završeno je 1:1. Pobednika je trebalo da odluči žreb. Italijani su, kao dobri domaćini, dozvolili jugoslovenskoj ekipi da odluči finalistu. Sudijama je prišao Andrejka, izvukao papir i poskočio.

- Finale, finale – vikao je Andrejka trčeći prema reprezentativcima.

Italijani su Jugoslovenima sportski pružili ruku.

U sutrašnjim novinama osvanulo je pitanje: Gospodine Andrejeviću, a gde je papir. Tek tada su se domaćini setili da Andrejka nikome nije pokazao šta je pisalo na papiru.

- Andrejka je bio svetski gospodin. Svuda uvažen, svaka vrata su mu bila otvorena. Ne znam ni ja šta je pisalo na papiru. Andrejka nam je rekao da smo u finalu – seća se Maravić.

Andrejević se do kraja života kleo da nije prevario Italijane.

- Andrejka je bio moralan i principijelan, mada nimalo naivan. Svim bojama namazan. Nisu, međutim, ni Italijani „male mace“. Ne može njih neko tek tako da prevari. Svaka čast Andrejki ako je u tome uspeo. Neka legenda ostane, lepa je – kaže Maravić.

Komentari (3)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
Željko Pavlović

Bolji smo od Hrvata zbog OI 1960.

Odgovori
Ne znam baš

I njihovo je to zlato, koliko i naše...

Odgovori
a sto i ovo ne napisaste?

Galic, najbolji strelac turnira.

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru