Познајући српски ментални склоп, неретко обојен и „богомданошћу”, девизом „од мене почиње” и „незарезивањем” старијих, признаћете, реткост и - музика за уши. Сад кад је, међутим, остао без славног учитеља, прожето, пре свега, неизмерном тугом:
– Невероватно шта се догађа последњих дана: какве ударце трпи црно-бела породица?! Практично, сви ти људи који нас напуштају: драги ми Михајло Ружић, Дуле Грујић, Миша Тумбас, закључно са, хоћу да верујем, Радомиром Антићем. Одлазе пријатељи...
Треперење гласа и...
– Радомира сам упознао 2002, у Мадриду, од тада датира неки наш однос и, може се рећи, пријатељство. Продубљено, пак, 2008. кад је дошао у Србију и преузео репрезентацију, укључивши и мене, почетника, у њен рад.
Бујица емоција...
– Пружао ми је увек несебичну подршку, медијски и лично, схватићете, много ми је то тад значило. Вечно сам му захвалан! Имао сам прилику много да научим од њега, био је посебан човек, сваки наш разговор представљао је мало богатство. У реченици знао је да сажме суштину...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.