Припадност „реду бесмртника” гарнирана епитетом светског шампиона понекад иницира и (сладак) проблем: тачно, пловите (читав живот) морем ловорика, међутим, ако сте се на „Хималаје” попели, баш као омладински репрезентативци Србије 2015. на Новом Зеланду, са свега 20 година, природно је да, у најмању руку, желите (бар) још једном да на идентичној висини дохватите звезду.
Отуд, чак и златној медаљи зна да се поткраде наличје, на примеру (с правом) слављених Орлића у виду нонсенса кроз питање - колико их је, сад кад су после пет година биолошки у пуној снази, израсло у страшне Орлове, са канџама да и као сениори загребу континентални / планетарни врх и нацији поново дарују колективно шепурење?
Увидом у 11 одабраних репрезентације Србије - свега један; вратимо ли се у не тако давну, сјајну јунску ноћ испред београдске скупштине, с празничним амбијентом „плебса” и звуком фанфара у част фудбалских „патриција” на тераси - при преиспитивању тадашњег размишљања наметнуће нам се констатација: чудо невиђено.
Неко ће, логично, завапити: „авај, зато смо данас тек други европски разред”, но... Да ли само, или, баш, због тога?
Стога, каријерама „поноса Србије”, са истраживачким питањем - јесу ли могли и поседују ли капацитет за више, „шетамо” са Сашом Здјеларом, једним од предводника историјске генерације, тренутно - можда и најбољим играчем Партизана (у конкуренцији Натха, Суме, Садика...) и, треба ли да ставимо прст на чело, само спомињаним кандидатом пре објављивања сваког репрезентативног списка?!
- Сви смо, генерално, могли више. Као екипа - сигурно! Опет... Има играча који већ сад могу да се подиче: „Направили смо феноменалне каријере”. С друге стране, мора да вам се и „отвори”. Има разних фактора: срећа, избор клубова... Фудбал је то, непредвидив - отвара душу дефанзивни везиста из класе „пар екселанс”, ове сезоне константно у суперлативу на уснама навијача Парног ваљка.
Кренимо од чувара мреже: Предраг Рајковић, између статива Ремса, опчинио је Француску?
- Кум је тренутно најбољи голман Европе! Ако гледамо статистику, плус - много га волим.
Бекови Милан Гајић и Немања Антонов, стари другари из ОФК Београда, нису се наиграли по повратку из иностранства у Црвену звезду / Партизан, супротно од вас?
- 'Ајде да кажемо тако, међутим, време им је савезник... Антонов у Белгији, за Мускрон, постиже и феноменалне голове, Гајић ради на себи, у Звезди ће тек, сигуран сам, да заблиста…
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
