У ЦЕНТРУ ПАЖЊЕ - Нека нова фудбалска реалност

Пише: Славиша Кокеза

Сведоци смо времена у којем се догодило оно о чему вероватно нико до пре неколико месеци није могао ни да сања. У неколико дана, недеља, свет је стао. Исту судбину имао је и фудбал. Рекао бих да се фудбал малтене никада у својој историји није суочио са толико различитих наслова, а углови из којих је посматрана најважнија споредна ствар на свету, имали су најмање везе са суштином овог спорта. 

Ко би рекао да је тако нешто у овом модерном времену уопште могуће? Да фудбал стане, да викендом не навијате за омиљени клуб, да током недеље не гледате Лигу шампиона, или Лигу Европе, да са нестрпљењем не очекујете такмичење своје репрезентације, да немате могућност одласка на стадион, да не разговарате са друговима, пријатељима о милион различитих фудбалских тема. Али, није могло другачије. Очигледно да у животу морате на све да будете спремни. Почетком године некако тихо и бојажљиво говорило се о томе да би коронавирус могао да се пресели и освоји Европу. Искрено, признајем, нисам веровао и очекивао да ће то бити у овом обиму. Јачину коронавируса врло брзо сам осетио и лично и професионално.

Србија је у фудбалском смислу поделила судбину малтене целог света. Трудили смо се да увек будемо одговорни, хумани, солидарни. Здравље на првом месту. И да као организација помогнемо колико год можемо. Пратили смо и слушали препоруке Владе Републике Србије, УЕФА, ФИФА и чекали да се појави простор у којем можемо поново да вратимо фудбал фудбалу.  

Знате како, у Србији имате огроман број мишљења, предлога, идеја, ставова… Свако за себе сматра да је најпаметнији. И то је у реду. На то смо се ваљда овде сви већ одавно навикли. Није било једноставно донети одређене одлуке. Али негде морате да пресечете и кажете, добро, овде подвлачимо линију. Овако можемо, овако не можемо. На крају смо то и урадили. Уважили смо ставове и мишљење већине, прилагодили се условима у којима се налазимо. И кренули даље. Докле ћемо овако, то не зависи само од нас. За сада смо ту где јесмо. И мислим да можемо да будемо срећни због тога што ћемо ипак до краја сезоне имати прилику да се поново, истина у другачијим околностима, на спортски начин вратимо фудбалу. У неким другим држава то није био случај. Наравно свако се труди да се најбоље сналази у датим околностима.

Остају многа размишљања и нове важне одлуке. Да, померили смо се са мртве тачке у Србији, али како ћемо даље што се тиче фудбала ван Србије? Како ће се Европа и свет окренути опет фудбалу на терену, којом брзином и у којем формату? Чека се УЕФА која ће у Србији увек имати поузданог партнера. Верујемо да ће у европској кући фудбала, којом уз чврсту подршку Зорана Лаковића успешно управља председник Александер Чеферин пронаћи најбољи могући модел за повратак европског клупског и репрезентативног такмичења. И да ћемо већ од септембра опет почети да разговарамо о резултатима наших клубова на евро сцени и размишљати о томе да ли ће Србија после више од две деценије учествовати на Европском првенству.

Ускоро ћемо из УЕФА добити одговоре на нека врло важна питања. Како год да буде ми смо спремни да из ове нове фудбалске реалности извучемо максимум. До неких нових и заиста се надам бољих, времена…