РЕМЕК ДЕЛА ЗА СВА ВРЕМЕНА - Стојковић: Многи су се држали за главу, а ја сам знао... (ВИДЕО)

1

Драган Стојковић Пикси, стрелац прелепих голова против Шпаније на СП 1990.

ФОТО: printscreen, EPA/RAFAEL DIAZ PINEDA

Улице у Београду, Загребу, Сарајеву, Мадриду, Барселони... биле су празне тог врелог поподнева... Није било видеобимова, ни кафића, утакмице су се гледале уз породицу или комшилук у кућном амбијенту без клима уређаја...

Лето је било врело, тај 26. јун, чинило се због фудбала – најврелији. И без обзира што би данас, три деценије касније, фудбалски навијач у Србији мењао све титуле из других спортова за једну медаљу у фудбалу, не постоји ниједан који би се одрекао делиријума у којем се два пута тог поподнева нашла цела Југославија због мајсторија фудбалског чаробњака Драгана Стојковића и велике победе над Шпанијом 2:1 у осмини финала Светског првенства у Италији...

Делиријум први, минут 77:

Вујовић дрибла, центрира, Катанец теменом пребацује лопту ка другој стативи, а Стојковић је уместо да шутира – зауставља, Васкез проклизава,  шут, Зубизарета је немоћан 1:0. Такав потез некада су смели да изведу Пеле и Шекуларац...

Делиријум, други, минут 93:

Слободан ударац за Југославију, петорица Шпанаца у живом зиду и наспрам њих петорица, чинило се спремних да шутирају. Шутирао је само један – Драган Стојковић, полувисоко поред зида“ Зубизарета је парадом улепшао други ремек гол.

Голови Драгана Стојковића Пиксија обележили су прву годину излажења тада четрдесетодневног листа и ушли у Журналов избор успеха наших спортиста током протеклих 30 година...

- Неколико година пре Светског првенства, био сам играч број један у Звезди и у Југославији, пун самопоуздања... Имао сам 25 година и био у пуној снази. И у физичком смислу, техничком, менталном, у свим аспектима био сам спреман за највећа достигнућа – почиње Драган Стојковић причу за Спортски журнал 30 година касније...

Деловало је прилично храбро прихватити на тај начин центаршут и у примању „избацити“ центархалфа Шпаније...

- То је било ремек дело које се ретко виђа... Не зато што сам ја то урадио! Да је било ко то урадио, рекао бих да је ремек дело, јер, у оном моменту, направити такав потез, практично је било лудост за многе. Тачно сам знао шта ћу урадити и само сам чекао тај моменат да буквално урадим то што сам и урадио. С обзиром да сам био перфектан техничар, апсолутно нисам помислио да лопта може да ми побегне, знао сам да је „моја“ и да ће остати ту где будем желео.

Нисте се уплашили ни у тренутку кад је шпански репрезентативац уклизавао?

- Не, нисам имао страха зато што сам знао шта ће да се догоди.... При сваком "лажњаку" знаш да ће играч да пролети, једноставно нема механизам који ће да га укочи и да му каже: „хеј стани, он те ипак лаже“... То је једноставно немогуће. Мартин Васкез је морао да иде у клизећи старт, а на мени је било само да га сачекам да „пролети“.

Шут у даљи угао, голман је био немоћан...

- То су делићи секунде кад мораш да одлучиш шта ћеш да радиш. Зубизарета је стајао, није падао и то је била и опасност да можда шутирам и погодим га. Између његове десне ноге и стативе видео сам мали простор где је лопта могла да прође, а да он не може да учини ништа, али је постојала могућност да играч који се враћао према голу, стигне и избаци лопту са линије. Међутим, био сам потпуно сигуран, ако је будем „провукао“ кроз тај простор, да нема шансе да је стигне... Тако је буквално и било.

Да ли је то најлепши гол у каријери?

- Можда један од најлепших потеза... Није најлепши, али је много важан...

У том голу демонстрирали сте све врхунске фудбалске сегменте: технику, преглед игре, осећај за гол, шут, хладнокрвност, сигурност... Зато је ремек дело...

- Кад гледам голове и неке акције великих играча какав је рецимо био Марадона, видим шта је све претходило голу и зашто се ти голови толико памте. На пример, Марадонин гол против Енглеза 1986. није леп али, начин на који је постигнут је ремек дело...

Ремек дело је и други ваш гол из слободног ударца против Шпаније на истој утакмици...

- Било је пет-шест играча око мене и лопте. Рекао сам: људи не дирајте, немојте ништа да радите, пустите ме... Имам слику шта ће се десити...

Често играчи претрчавју преко лопте, покушавају да заварају противнички живи зид и голмана... Ваш гол био је без свега тога...

- Никад у каријери нисам волео да ми прескачу лопту при извођењу слободњака... Концентрација ми се кварила приликом таквих ствари и нисам дозвољавао то...

Зубизарета није био голман којег је било лако надмудрити, имао је одличне рефлексе, „велики распон руку“...

- Био сам сигуран, имао сам перфектну технику и осећао сам којом брзином и колико снажан шут треба да буде да би лопта прешла преко зида и уле-тела у гол. Осећао сам да ли ефеј треба да буде велик или мањи... Играч мора да процени тачно где је живи зид пошто је често био и на мањој раздаљини од девет метара... Морао си да имаш у виду и стајање голмана, да ли стоји на правом месту, или је корак - два на кривој позицији... Али, кад знаш шта ће се десити, имаш филм који си „већ гледао“, зато сам свима и рекао: пустите ме, оставите ми лопту... Тако је било и против Норвежана 1989. у Ослу, знао сам да ћу дати гол, било је важно само да пребацим живи зид, голман није имао шансу да стигне лопту...

Зубизарета је покрио други угао, лопта је летела преко зида, још није ни ушла у гол, ви сте почели да се радујете...

- Ја сам то видео, било је важно да лопта само обиђе зид, голман није имао шансу да стигне, зато сам и почео да се радујем... Тако је било и са првим голом: сви су се ухватили за главу зашто нисам шутирао него сам уштоповао лопту... Тачно сам знао  шта ће да се деси.

Селектор Ивица Осим био је јако строг, није волео индивидуална искакања, како је реаговао на све то? Можда први гол не бисте ни постигли да сте шутирали из прве...

- Ја бих можда дао гол, логично је да хваташ волеј, али, постоји могућност да лопта удари у голмана, погоди стативу, да се једноставно деси нешто што не планираш... Није спорно, и из волеја добро бих шутирао, али, ово је било, шта кажу „де ла крем“, нешто што ће се памтити... И после, ево 30 година, прича се о том потезу и голу... Има велику тежину, али то мораш да постигнеш на неком великом такмичењу...

Осим?

- Био је пресрећан, та два гола значила су пролаз, срушили смо Шпанију. Сваки тренер жели да у свом тиму има неког генија који може то да уради. И не само Осим, сви су били срећни. После те велике врућине у Верони, било је скоро 40 степени, сви смо одахнули, срца су нам свима била испуњена. Швабо је био јако интелигентан, човек који је разумео све. Знао је моје квалитете и могућности, као и других, наравно. Није ту било проблема у смислу да ми је било шта бранио или захтевао... Знао је да ћу то урадити на најбољи могући начин, шта год да радим на терену.

Кад ће Србија имати поново сличног играча који ће једним потезом моћи да решава утакмицу?

- Фудбал се пуно променио. У то време ми нисмо маштали о парама, о неким мегаломанским трансферима, били смо на једном месту и највеће задовољство било је да играмо фудбал. Наравно, касније сходно таленту, живот се мењао. Данас су играчи у раним годинама окружени људима који брину о њима, размишљају како да уновче њихов таленат и концентрација одлази на другу страну, губи се задовољство, губи се филинг за оно што те чини срећним. Као млади и тотално незрели одлазе негде где тешко могу да прођу, а још нису ни развили таленат, ни у психолошком ни у физичком смислу, нису способни да издрже. Средина тражи нешто сасвим другог. После тога долазе позајмице, све иде у другом правцу... Направе они и каријере, али, није оно што се очекује. Затим се враћају у нашу земљу, буду главни играчи и то је то што их испуњава... Још пуно времена ће бити потребно...

Повезане Bести

Kоментари (1)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
sakvos

Golovi za sva vremena!

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру