REMEK DELA ZA SVA VREMENA - Stojković: Mnogi su se držali za glavu, a ja sam znao... (VIDEO)

1

Dragan Stojković Piksi, strelac prelepih golova protiv Španije na SP 1990.

FOTO: printscreen, EPA/RAFAEL DIAZ PINEDA

Ulice u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Madridu, Barseloni... bile su prazne tog vrelog popodneva... Nije bilo videobimova, ni kafića, utakmice su se gledale uz porodicu ili komšiluk u kućnom ambijentu bez klima uređaja...

Leto je bilo vrelo, taj 26. jun, činilo se zbog fudbala – najvreliji. I bez obzira što bi danas, tri decenije kasnije, fudbalski navijač u Srbiji menjao sve titule iz drugih sportova za jednu medalju u fudbalu, ne postoji nijedan koji bi se odrekao delirijuma u kojem se dva puta tog popodneva našla cela Jugoslavija zbog majstorija fudbalskog čarobnjaka Dragana Stojkovića i velike pobede nad Španijom 2:1 u osmini finala Svetskog prvenstva u Italiji...

Delirijum prvi, minut 77:

Vujović dribla, centrira, Katanec temenom prebacuje loptu ka drugoj stativi, a Stojković je umesto da šutira – zaustavlja, Vaskez proklizava,  šut, Zubizareta je nemoćan 1:0. Takav potez nekada su smeli da izvedu Pele i Šekularac...

Delirijum, drugi, minut 93:

Slobodan udarac za Jugoslaviju, petorica Španaca u živom zidu i naspram njih petorica, činilo se spremnih da šutiraju. Šutirao je samo jedan – Dragan Stojković, poluvisoko pored zida“ Zubizareta je paradom ulepšao drugi remek gol.

Golovi Dragana Stojkovića Piksija obeležili su prvu godinu izlaženja tada četrdesetodnevnog lista i ušli u Žurnalov izbor uspeha naših sportista tokom proteklih 30 godina...

- Nekoliko godina pre Svetskog prvenstva, bio sam igrač broj jedan u Zvezdi i u Jugoslaviji, pun samopouzdanja... Imao sam 25 godina i bio u punoj snazi. I u fizičkom smislu, tehničkom, mentalnom, u svim aspektima bio sam spreman za najveća dostignuća – počinje Dragan Stojković priču za Sportski žurnal 30 godina kasnije...

Delovalo je prilično hrabro prihvatiti na taj način centaršut i u primanju „izbaciti“ centarhalfa Španije...

- To je bilo remek delo koje se retko viđa... Ne zato što sam ja to uradio! Da je bilo ko to uradio, rekao bih da je remek delo, jer, u onom momentu, napraviti takav potez, praktično je bilo ludost za mnoge. Tačno sam znao šta ću uraditi i samo sam čekao taj momenat da bukvalno uradim to što sam i uradio. S obzirom da sam bio perfektan tehničar, apsolutno nisam pomislio da lopta može da mi pobegne, znao sam da je „moja“ i da će ostati tu gde budem želeo.

Niste se uplašili ni u trenutku kad je španski reprezentativac uklizavao?

- Ne, nisam imao straha zato što sam znao šta će da se dogodi.... Pri svakom "lažnjaku" znaš da će igrač da proleti, jednostavno nema mehanizam koji će da ga ukoči i da mu kaže: „hej stani, on te ipak laže“... To je jednostavno nemoguće. Martin Vaskez je morao da ide u klizeći start, a na meni je bilo samo da ga sačekam da „proleti“.

Šut u dalji ugao, golman je bio nemoćan...

- To su delići sekunde kad moraš da odlučiš šta ćeš da radiš. Zubizareta je stajao, nije padao i to je bila i opasnost da možda šutiram i pogodim ga. Između njegove desne noge i stative video sam mali prostor gde je lopta mogla da prođe, a da on ne može da učini ništa, ali je postojala mogućnost da igrač koji se vraćao prema golu, stigne i izbaci loptu sa linije. Međutim, bio sam potpuno siguran, ako je budem „provukao“ kroz taj prostor, da nema šanse da je stigne... Tako je bukvalno i bilo.

Da li je to najlepši gol u karijeri?

- Možda jedan od najlepših poteza... Nije najlepši, ali je mnogo važan...

U tom golu demonstrirali ste sve vrhunske fudbalske segmente: tehniku, pregled igre, osećaj za gol, šut, hladnokrvnost, sigurnost... Zato je remek delo...

- Kad gledam golove i neke akcije velikih igrača kakav je recimo bio Maradona, vidim šta je sve prethodilo golu i zašto se ti golovi toliko pamte. Na primer, Maradonin gol protiv Engleza 1986. nije lep ali, način na koji je postignut je remek delo...

Remek delo je i drugi vaš gol iz slobodnog udarca protiv Španije na istoj utakmici...

- Bilo je pet-šest igrača oko mene i lopte. Rekao sam: ljudi ne dirajte, nemojte ništa da radite, pustite me... Imam sliku šta će se desiti...

Često igrači pretrčavju preko lopte, pokušavaju da zavaraju protivnički živi zid i golmana... Vaš gol bio je bez svega toga...

- Nikad u karijeri nisam voleo da mi preskaču loptu pri izvođenju slobodnjaka... Koncentracija mi se kvarila prilikom takvih stvari i nisam dozvoljavao to...

Zubizareta nije bio golman kojeg je bilo lako nadmudriti, imao je odlične reflekse, „veliki raspon ruku“...

- Bio sam siguran, imao sam perfektnu tehniku i osećao sam kojom brzinom i koliko snažan šut treba da bude da bi lopta prešla preko zida i ule-tela u gol. Osećao sam da li efej treba da bude velik ili manji... Igrač mora da proceni tačno gde je živi zid pošto je često bio i na manjoj razdaljini od devet metara... Morao si da imaš u vidu i stajanje golmana, da li stoji na pravom mestu, ili je korak - dva na krivoj poziciji... Ali, kad znaš šta će se desiti, imaš film koji si „već gledao“, zato sam svima i rekao: pustite me, ostavite mi loptu... Tako je bilo i protiv Norvežana 1989. u Oslu, znao sam da ću dati gol, bilo je važno samo da prebacim živi zid, golman nije imao šansu da stigne loptu...

Zubizareta je pokrio drugi ugao, lopta je letela preko zida, još nije ni ušla u gol, vi ste počeli da se radujete...

- Ja sam to video, bilo je važno da lopta samo obiđe zid, golman nije imao šansu da stigne, zato sam i počeo da se radujem... Tako je bilo i sa prvim golom: svi su se uhvatili za glavu zašto nisam šutirao nego sam uštopovao loptu... Tačno sam znao  šta će da se desi.

Selektor Ivica Osim bio je jako strog, nije voleo individualna iskakanja, kako je reagovao na sve to? Možda prvi gol ne biste ni postigli da ste šutirali iz prve...

- Ja bih možda dao gol, logično je da hvataš volej, ali, postoji mogućnost da lopta udari u golmana, pogodi stativu, da se jednostavno desi nešto što ne planiraš... Nije sporno, i iz voleja dobro bih šutirao, ali, ovo je bilo, šta kažu „de la krem“, nešto što će se pamtiti... I posle, evo 30 godina, priča se o tom potezu i golu... Ima veliku težinu, ali to moraš da postigneš na nekom velikom takmičenju...

Osim?

- Bio je presrećan, ta dva gola značila su prolaz, srušili smo Španiju. Svaki trener želi da u svom timu ima nekog genija koji može to da uradi. I ne samo Osim, svi su bili srećni. Posle te velike vrućine u Veroni, bilo je skoro 40 stepeni, svi smo odahnuli, srca su nam svima bila ispunjena. Švabo je bio jako inteligentan, čovek koji je razumeo sve. Znao je moje kvalitete i mogućnosti, kao i drugih, naravno. Nije tu bilo problema u smislu da mi je bilo šta branio ili zahtevao... Znao je da ću to uraditi na najbolji mogući način, šta god da radim na terenu.

Kad će Srbija imati ponovo sličnog igrača koji će jednim potezom moći da rešava utakmicu?

- Fudbal se puno promenio. U to vreme mi nismo maštali o parama, o nekim megalomanskim transferima, bili smo na jednom mestu i najveće zadovoljstvo bilo je da igramo fudbal. Naravno, kasnije shodno talentu, život se menjao. Danas su igrači u ranim godinama okruženi ljudima koji brinu o njima, razmišljaju kako da unovče njihov talenat i koncentracija odlazi na drugu stranu, gubi se zadovoljstvo, gubi se filing za ono što te čini srećnim. Kao mladi i totalno nezreli odlaze negde gde teško mogu da prođu, a još nisu ni razvili talenat, ni u psihološkom ni u fizičkom smislu, nisu sposobni da izdrže. Sredina traži nešto sasvim drugog. Posle toga dolaze pozajmice, sve ide u drugom pravcu... Naprave oni i karijere, ali, nije ono što se očekuje. Zatim se vraćaju u našu zemlju, budu glavni igrači i to je to što ih ispunjava... Još puno vremena će biti potrebno...

Komentari (1)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
sakvos

Golovi za sva vremena!

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru