– Није било лако. Онда кад сам ја желео, није одговарало Војводини да идем у Београд, па сам завршио у Шахтјору, финансијски моћнијем клубу од наших. Кадасам био довођен у везу, при одласку из Андерлехта, с којим сам имао још годину дана уговора, а хтео сам да одем због засићена на психолошком пољу, нисам био свеж и оран да се враћам и остварим дечачке снове, који су већ тада били „поједени”, односно да их поново оживљавам. Морате ме разумети, није иста еуфорија, ни перцепција, ни енергија са 20 или са 32 године. А и тада, да сам се вратио у српски клупски фудбал, узео бих место неком ко тражи хлеб и егзистенцију. Правилно сам поступио. Жао ми је што нисам у једном периоду, као млад и свеж, играо у Београду – казао је Јовановић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.