Почетна / Фудбал / Репрезентација

ВРЕМЕПЛОВ: На данашњи дан 1911. први пут на терен истрчала репрезентација Србије

Репрезентација Србије данас незванично прославља 109. рођендан. С данашњим даном управо је толико година протекло откако су се српски фудбалери окупили да представе државни тим

Прва утакмица репрезентације Србије је прича о снази духа и жељом за игром. Последица онога што се догодило 19. маја 1911. је највећи успех у историји српског и југословенског репрезентативног фудбала, остварен 19 година касније у Уругвају.

Почетком друге деценије 20. века фудбал у Србији је још био у повоју, али је привлачио све више момака. Соколска друштва су оснивала своје „лоптачке секције”.

Најстарији клуб основан у Србији је крагујевачка Шумадија, настала 1903. Бачка из Суботице је старија две године, али у то време је град са севера Србије био у саставу Аустрогуарске.

У Београду је прву „лоптачку секцију” формирало Борачко друштво Српски мач. Радивоје Новаковић је 1906. године окупио фудбалску екипу.

Батине и брука

Београдски „Мали Журнал” од 4. јуна 1911. је писао о утакмицама у Загребу:

„Одавно смо рекли да се лоптање у Србији може развити само такмичењем, али не онако као што су голобради младићи учинили такмичећи се у Загребу. Наравно да су добили батине а у исто време обрукали и остале играче у Србији и својом рђавом игром их поништили.”

Критичан је био и „Пијемонт” од 31. августа 1911.

„Неки репрезентанти српског фудбалства нанели су велику срамоту српском имену, као што је био случај у Загребу, где су се неки типови такмичили са хрватским клубом у утакмицама у којима нису добили ниједну игру.”

Тих година било је тешко пронаћи противника ван Београда, а момци из Српског мача били су жељни надметања. Зато је у клубу завладало одушевљење кад је договорено гостовање у Загребу.

Утакмице је договорио Чех Милош Екерт, службеник Прашке банке у Београду. Раније је службовао у Загребу и играо за ХАШК. По доласку у Београд се придружио Српском мачу, у коме је био играч и секретар.

У клубу предлог није дочекан са одобравањем. Новаковић, ветеран Балканских ратова и мечевалац, сматрао je да је ХАШК превише јак и запретио онима који оду у Загреб избацивањем из клуба.

Преовладао је инат. Играчи су иступили из клуба, а пошто нису имали дозволу да играју као Српски мач, одлучили су да се Загрепчанима представе као - репрезентација Краљевине Србије. На стадиону „Елипса” су 19. маја 1911. изгубили 0:8.

Загребачке „Новости” су извештавале са утакмице:

„Јуче поподне ХАШК је одиграо утакмицу са једном српском момчади. Њен наступ је поздрављен бурним пљеском. Од гостију нисмо могли пуно видети. Били су уморни од пута.”

Промена датума

Датум 19. мај је веома важан за историју српског фудбала. На тај датум 1896. године су у Београду, поред Небојшине куле, две екипе Лоптачког друштва Соко одиграле прву фудбалску утакмицу у Србији.

Датум је записан по јулијанском календару. Кад је Србија прешла на грегоријански календар, датум прве утакмице је померен на 1. јун, па је касније често навођен као дан кад је почела историја фудбала у Србији.

Репрезентација Краљевине Србије је против ХАШК-а је дан касније изгубила и другу утакмицу од ХАШК-а (0:6). Поново су извештавале загребачке „Новости”.

„Јуче послеподне одигран је реванш између ХАШК-а и репрезентације Краљевине Србије. Игралиште је било нешто сувље, те се игра боље развијала. Гости су били нешто бољи него првог дана.”

О историјским утакмицама детаљније је и похвалније извештавао загребачки „Србобран” у броју од 21. маја 1911.

„Прекјуче и јуче одигране су утакмице између ХАШК-а и момчади репрезентације Краљевине Србије. Цело игралиште је од задњих киша било претворено у језера по којима је лопта само пливала ометајући тиме игру.

Првог дана игра је почела у 5 ипо. Одмах се могло видети да је ХАШК знатно јачи тим, те је игра непрестано била на страни гостију. Видело се да гости располажу добрим материјалом, но који је необрађен. Вредно је нарочито споменути изванредне одбране Крстића и Поповића, који на том месту никада раније није играо и постао је вратар јер први вратар је у задњи час спречен да дође. Примио је 2-3 гола која иначе не би смела промаћи ни слабијем вратару.

Појединци су били добрим, а неки изврсни, али скупну игру не познају.

Игра се првог дана завршила 8:0 у корист ХАШК-а.

Други дан гости су били мало одморнији и играли боље. Митошевић је ради повреде на коленима у једној игри смењен резервом. Игра се завршила 6:0 у корист ХАШК-а. Опет су се истакли Крстић и Поповић.”

Утакмицама у Загребу незванично је почела историја репрезентације Србије. У Београду нису били одушевљени. Београдске „Новости” су у броју од 3. јуна 1911. прве известиле о поразима од ХАШК-а.

„Репрезентација Краљевице Србије - под овим бомбастим именом здружила се група ћосавих момака у једну лоптачку групу која је пре неколико дана добила громопу-цателне батине. Ти голобради типови су били дрски да себе представе Загрепчанима као најбоље лоптаче у Србији. Али каква је била ћосава репрезентација, такви су били и играчи. Добро је речено: Мартин у Загреб, Мартин из Загреба.”

Пошто у Српски мач нису могли да се врате, „репрезентативци” су 1. септембра, предвођени Екертом, основали нови клуб: Београдски спорт клуб (БСК),. БСК је касније често побеђивао ХАШК, а тај клуб је дао већину играча за учешће на Првенству света 1930. на које хрватски фудбалери нису хтели да иду.

Они су писали историју:

Ђорђе Поповић

Милош Екерт

Јосип Хорчак

Владимир Крстић

Јосип Папо

Душан Јанковић

Душан Милошевић

Бранислав Вељковић

Ото Кахут

Димитрије Станковић

Милош Петровић-Обућина

Љубомир Јанковић

Драгољуб Јаконић

Андрија Којић

ИЗВОР: Монографија „Сто десет година фудбала у Србији“.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.