Увек директан и отворен. Говори разговетно да сви разумеју његове поруке. На терену је био једноставан и убојит, сада после завидне каријере, клупске и репрезентативне, простодушан и искрен.
Лане из Бајине Баште, лала са Дрине, фудбалско дете Војводине које је заобишло два највећа српска клуба – Црвену звезду и Партизан, а направило светску причу. Милан Јовановић!
Испричане су многе приче о фудбалеру који је играо у славном Ливерпулу, очарао Белгију, оставио дубок траг у Донбасу и Русији.
А кренуо је као један од многих клинаца заљубљених у тачкасту скакутаву лопту на подрињским ливадама, у клубу Космосу из родне Бајине Баште, чије име је, симболично, и најавило узлет у каријери некадашњег орла, који је у дресу државног тима одиграо 44 утакмице и постигао 11 голова. Ланета смо затекли на градилишту…
– Поздрав Бањалуци и Републици Српској. Одмах да вам кажем да не бих имао ништа против да дођем с породицом да живим у граду на Врбасу. Бањалука је леп град, када год дођем лепо ми је, људи су срдачни… А долазим често, у пратњи сина, али и на позиве пријатеља. Мој отац је у Бањалуци служио војску, много ми је причао о тим лепим временима. Почео сам, међутим, да градим породичну кућу у Новом Саду. Тако су Јовановићи изабрали. Ево, управо се враћам са грађевине. И Бањалука је идеално место за живот. Стално наговарам кума Милоша Красића да посетимо Крајину. Често дођем до хотела „Босна”, следећи пут обавезно се видимо – почео је причу Милан Јовановић.
Као репрезентативац Србије имали сте посебан статус код навијача из Републике Српске?
– Републику Српску обожавам! Од свих репрезентација република бивше Југославије једино навијам за Босну и Херцеговину, јер више од 30 одсто Срба живи у њој. Србију, као отаџбину волим, да ме ко погрешно не схвати.
Али, знате ли…
– Знам! Срби у Републици Српској навијају за Србију. Моје објашњење је овакво: једино у Босни и Херцеговини народ којем припадам има уређен статус. Можда постоји неко негодовање, увек је тензија, има опречних мишљења, али без обзира на све, Срби имају статус у БиХ. Сад друго питање је да ли све функционише како се очекује. Република Српска је добро позиционирана, а крајње време је да се посветимо, сви заједно, људским вредностима, доста је мизантропије! Треба да се окренемо будућности. Не желим, нити ми је намера, да се бавим политиком. Причам као спортиста.
Је ли то једини разлог симпатија према репрезентацији „Дејтонске земље”?
– Није. Посебно сам навијао за БиХ док је селектор био Сафет Сушић! Папе је мој идол. Као клинац од седам-осам година уживао сам у његовим головима и дриблинзима, партијама на терену, увек сам желео да будем као и он. Имао је препознатљиве „слаломе”. Осим тога, добро знам и његовог брата Сеада. Папе је увек смирен, одмерен, пријатан, истински господин. Људинa...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.