Никада се човек не ослободи детињства без обзира колико дуго живи. Нас је фудбал и одгојио. Уз њега смо расли као филадендрони. Ово је сећање из тог времена, оно о чему могу и умем нешто да кажем и забележим. Пишем живот, оно што не сме ни случајно да се заборави. У земљи где су фудбалска задовољства врло ретка заувар је свака лепа прича. Тог кишовитог 9. маја 1973. године у Минхену на Олимпијском стадиону су играли Немачка – Југославија.
Имали су Немци много блиставих генерација које су освајале титуле европског и светског првака, али већина стручњака се слаже да је та генерација Хелмута Шена била најмоћнија. Мајер, Бекенбауер, Милер, Оверат... све мајстор до мајстора, ас до аса. Чак су и легендарни Нецер и Боноф били резерве. Годину дана касније су постали планетарни шампиони, а чак осам играча је играло у финалу против Холандије.
Дебитовао Караси
Ову утакмицу и једину победу над Немачком на њиховом терену одлично је упамтио и Станислав Караси, оштроуман, вешт и користан фудбалер који је дебитовао за национални тим. Чувени Стане је играо веома добро све до 57. минута када је селектор Вујадин Бошком у игру увео трећег Мостарца Фрању Владића.
Међутим, ни Вележов пословођа због повреде није завршио утакмицу. После двадесетак минута игре заменио га је Ненад Бјековић.
Почело је онако како се и очекивало. По кишовитом времену и клизавом терену „Панцери” су имали иницијативу, али је чувар мреже Вележа Енвер Марић, био сигуран. У неколико наврата је сјајно интервенисао. Одлично је функционисао и Звездин одбрамбени трио Степановић, Павловић, Богићевић, који је уз помоћ Холцера и Каталинског, заустављао нападе Немаца. Сви су свој посао одради-ли дисциплиновано, искрено, пожртвовано, срцем. После 45 минута мреже су биле нетакнуте.
У другом полувремену плава младост се развезала и разигра-ла. Спустили су лопту на земљу, кратким пасовима умирили су Бекенбауера и другове. Играо се 75. минут када је Шварценбек руком зауставио лопту у свом казненом простору. Досуђен је једанаестерац који је голгетер Вележа Душан Бајевић сигурно реализовао. Хладнокрвно, као да игра са рајом на Буни, „Принц са Неретве” је Мајера послао по бурек у једну страну, а лопту у супротну.
Ненавикнута на поразе, посебно не код куће, Немачка је, бодрена од 55 хиљада гледалаца, кренула на све или ништа. Притиску је подлегао и судија Бузек па је у 83. минуту после старта Каталинског над Грабовским, досудио пенал. Лопту је узео најбољи стрелац Немаца у историји Герд Милер. Сви на стадиону осим Марића су већ „видели” изједначење.
– Био је то огроман изазов за целу генерацију. Немачка је тих година „харала”. Посебно сам се спремао за ту утакмицу. Свакодневно сам тренирао са мојим тренером Жарком Барбарићем. Био сам у одличној форми. Гледао сам неке раније Милерове пенале. Углавном је шутирао у леву страну. Посрећило ми се и ухватио сам му живу лопту. Када сам отишао у Шалке, Милер је у једном интервјуу рекао да је у каријери само једном промашио пенал и то у сусрету против Југославије. Мене није ни споменуо, али ћу ја памтити цели живот – причао ми је Енвер Марић у Сарајеву.
До краја је резултат остао 0:1. Југославија је славила историјску, прву и једину победу у гостима против Немачке. У финишу је Ненад Бјековић пропустио „мртву” шансу да постигне други гол и потврди победу. Изашао је сам пред Мајера који је падом у ноге отклонио опасност.
После тријумфа, над Немачком у Минхену, Вележ је седам дана касније (16. маја), на стадиону Под Бијелим бријегом, у првенственом мечу дочекао Партизан. Мостарци су били одушевљени тријумфом над Немцима и поносни на своје тиће Марића и Бајевића. Тада се први пут чула нова песма са трибина. Познати навијач „Рођених” Паво Цвитановић је спевао песму која се наредних месеци била хит.
„Ако ми се роди дете мушко добиће име Душко, ако ми се роди мала, назваћу је Мара”, скандирали су вележовци и то сви редом, од оних са седам па до 77 година.
Репрезентација Југославије, како је то некада озбиљно звучало. Није то сликовита фраза већ чињеница. Када је фудбал у питању тај период је без дилеме најсрећнији у мом животу, али Бог је одавно дигао руке од те земље и ње више нема. Тада се редовно ишло на утакмице и по киши и снегу, а данас... Боље да не пишем шта мислим о данашњем фудбалу.
Немачка – Југославија 0:1 (0:0)
Минхен - Олимпијски стадион. Гледалаца: 55.000. Судија: Јозеф Бузек (Аустрија). Стрелац: Душко Бајевић у 75. минуту из једанаестер-ца.
НЕМАЧКА: Мајер, Хетгес, Брајтнер, Шварценбек, Бекенбауер, Флое, Грабовски, У. Хенес, Милер Оверат, Хелд (Кремерс).
ЈУГОСЛАВИЈА: Марић, Степановић, Богићевић, Павловић, Каталински, Холцер, Петковић, Караси (од 57. Владић, од 80. Бјековић), Бајевић, Аћимовић, Облак.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.