Друговали су Драган Џајић и Илија Петковић више од 50 година, играли заједно у финалу Првенства Европе 1968. и на Мондијалу у Немачкој 1974, уживали кад су се надметали на утакмицама Црвене звезде и ОФК Београда.
Отуда, великану најтрофејнијег српског клуба од прекјуче није лако. Тугује због смрти великог пријатеља.
– Позвао сам доктора Миљка Ристића да се распитам како је Петко, после 45 минута јављено је да је преминуо. Много ми је жао. Баш ми је тешко пало. Волели смо да се дружимо, причамо о фудбалу и другим темама, видели смо се пре петнаестак дана – каже Драган Џајић.
Најфинијим, посебно бираним речима, трећа Звездина звезда говори о Илији Петковићу:
– Ко год га је познавао, није могао да га не поштује и не воли. Увек је доносио позитивну енергију, знао да направи фину атмосферу у карантину кад смо били са репрезентацијом. Јако паметан, а духовит, због свега тога био је омиљен у сваком друштву. И кад си најнерасположенији, знао је да те подигне шалама.
Илија Петковић је једна од највећих играчких легенди ОФК Београда...
– Био је сјајан играч и много се жртвовао за клуб и југословенски фудбал. Обожавао је ОФК Београд, у то време су Романтичари имали јак тим, па би у том детаљу требало тражити разлог зашто није дошао у Звезду или Партизан. Мислим да је у неким тренуцима фигурирао на списку као потенцијално наше појачање, али није се остварило.
Био је Петковић до последњег дана живота веран свом ОФК Београду, увек на располагању да помогне саветима или на други начин.
– Петко је пример легенде клуба, много је дао ОФК Београду. Увек је био спреман да помогне на разне начине. Не мешам се у организацију других, али сигурно је да ће пронаћи начин да се на опроштају одуже за све што је учинио.
Петковић на десном, Џајић на левом крилу – у финалу ЕП 1968! Само десетак минута делило их је да постану шампиони Европе, али су Италијани изједначили и у поновљеном мечу били бољи. Гол за Плаве дао је садашњи почасни председник Црвене звезде.
– Победили смо Енглеску, мало је недостајало и финале да припадне нама. Штета... Петко је био годинама у репрезентацији неприкосновен као десно крило, одличан дриблер. Били смо и цимери…Тужан сам, заиста. Нисам могао да верујем кад сам чуо да није издржао борбу, увек је био физички јак и на терену.
Нису Џајић и Петковић били кроз професионалну каријеру ривали само у Југославији, него и у Француској.
– Друговали смо у Француској, увек се виђали пре међусобних утакмица. Имао је невероватну снагу за хумор, људина ведрог дуа. Много сам га волео – закључио је Драган Џајић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.