Још једном о Илији Петковићу: Крило светске класе

1

Прохујале деценије и долазак генерација које о фудбалу знају оно што виде на Јутјубу бациле су сенку на оно што је Петковић заиста био...

ФОТО: Лична архива М. Т.

Србија памти Илију Петковића као селектора репрезентације коју је одвео на Првенство света 2006. без пораза у квалификацијама и са само једним примљеним голом, а вратио осрамоћену и у расулу.

Био му је то други селекторски мандат. У првом је крпио репрезентацију разбијену после краха на Првенству Европе 2000. и освојио нама у оно доба важан Кирин куп 2001.

Они који памте мало дуже и сећања им нису ограничена на околину Аутокоманде памте да је 1991. на тренерском дебију на клупи ОФК Београда, водећи екипу која је администратовно проглашена прволигашем после распада југословеске лиге и са само једном припремном утакмицом уочи сезоне, на Старој Карабурми победио Вележ 5:1.

Још мало старији памте да је тренерску каријеру почео са чувеном генерацијом „Чилеанаца“. Занат је почео да учи као помоћник селектору Мирку Јозићу, а на Првенство света младих, играном 1987. у Чилеу, није отишао због смрти мајке.

Прохујале деценије и долазак генерација које о фудбалу знају оно што виде на Јутјубу бациле су сенку на оно што је Петковић заиста био.

Једно од најбољих крила светса с краја седме и почетка осме деценије прошлог столећа. У ОФК Београду је играо по левој страни, у репрезентацији Југославије на десном крилу.

Хитар, а због висине кратког корака, увек је имао лопту „на нози“ и лако мењао правац „ломећи“ бекове немоћне да га стигну, још мање кадре да предвиде шта ће следеће да уради.

Било је то време кад је југословенски фудбал био крцат асовима светске класе, па је и вансеријски Петковић морао да чека свој ред. Прво у ОФК Београду, да после освајања Купа Југославије 1966. и партијских ломова који су променили структуру управе, клуб напусте Јосип Скоблар и Спасоје Самарџић, а затим да повреде играча приморају селектора Рајка Митића да послуша новинаре и провери каквих играча има на Старој Карабурми.

Кад је Митићу зафалило десно крило за реванш против Француске у четвртфиналу Купа Нација 1968. коначно је позвао Петковића.

Чувена „прва Звездина звезда“ није баш веровао у крило плаво-белих, па је почео да га пропитује да ли зна играче Триколора. После неколико „не“ Петковић је узвратио:

Знају ли они ко сам ја? Даћу им два гола да ме упамте! Боље да они мисле о мени, него ја о њима.

Касније је Милан Аранђеловић Раки, чувени физиотерапеут ОФК Београда и репрезентације, причао да је Митић долазио код њега да се распита да ли је Петковић баш при здравој памети.

После Ракијевог одговора да заиста мисли оно што прича, Петковић је дебитовао и у великој победи 5:1 постигао два гола.

Петковић је можда највећи кривац што је вео заборава прекрио његову велику фудбалску каријеру. Кроз живот је пролазио са ставом да оно што је било јуче не постоји.

Живот иде. Нећеш у недељу да победиш зато што си прошлу утакмицу играо добро – причао је својим ученицима у ОФК Београду.

Играо је током три декаде. Почео је 60-их, кад је из мале Динаре преко везе једног пријатеља стоматолога из Книна стигао у ОФК Београд. У почетку је учио од Скоблара, Мешановића, Гуглете, Самарџића...

Најбоље године каријере је имао у првој половини 70-их. У ОФК Београд су стигли Драгослав Шекуларац и Милош Милутиновић уз које је научио да „противнику прво треба дати пет голова, а онда играти петом“, што је касније преносио на своје ученике.

Слободану Сантрачу је уз Богдана Турудију на десном крилу омогућио бар половину од 218 прволигашких голова. 

Цео играчки век је провео у ОФК Београду, уз трогодишњи излет до Француске, где је од 1973. до 1976. играо за малени Троа.

Копачке је о клин окачио 1983. Прекасно за играча такве класе. У 38. години је много више знао него што је могао. Желео је да спаси клуб који је тонуо, а опростио се као члан претпоследњег друголигаша. 

И у тим данима је показивао да не признаје шта је било јуче. Играо је пред 200.000 људи на „Маракани“ на опроштајној утакмици Пелеа, пред 100.000 гледалаца полуфинале Купа нација 1968. против Енглеске (1:0) и финале против Италије (1:1), на Старој Карабурми „тукао“ Фејенорд (2:1), Дуклу (3:1) и друге у Купу УЕФА,  био репрезентативац на Првенству света 1974, а завршио је 1983. играјући на „Истоку“ Друге лиге против Влазнимија, Колубаре, Тетекса, Рада, Беласице...

 Да је доста рекао је после 422 утакмице за ОФК Београд. Свако ко га је познавао могао је да наслути да му је веома недостајала 423. Она опроштајна, којом би се ОФК Београд захвалио за све што је урадио у плаво-белом дресу.

Није је ни тражио. У наредних 37 година на Омладинском стадиону је сваког дана играо нову утакмицу за опстанак клуба.

Повезане Bести

Kоментари (1)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
Aca Bg

Počivaj u miru, legendo. Gde su nam danas ovakvi igrači? Ne stvaraju se ni u Zvezdi i Partizanu, a kamo li kao onda u "trećim" klubovima...

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру