Сећање на Илију Петковића: Од Галских петлова до очерупаних кокошки

1

Последњих година Петковић се опет вратио на Стару Карабурму да покуша да заустави урушавање и срамоту оних који су га довели на овако бедан ниво. Њихово знање и мудрост стају у флашицу капи за нос

ФОТО: Архива Темпа

Пише: Милорад Бјелогрлић

Када се човек роди то је као да га баце у море. Ваља пливати, борити се, постојати, јуначки се носити са животом. Илија Петковић је у суботу завршио животну причу.

Изузимајући почетак каријере у послератним гладним годинама, коју је започео у Динари из Книна, Петковић је у СФРЈ 16 година носио дрес једног клуба, ОФК Београда.

Тада су с пуним правом и добили надимак Романтичари. Доласком у Београд од детета је постао младић, од младића човек, од човека легенда. Игра је била смисао и садржај живота, а смелост и лепота његови трајни задаци.

Са Самарџићем, Скобларом, Гуглетом је дизао клуб на понос и дику Београђана. Тада су „плаво-бели” били скоро редовни учесници европских купова.

Последњих година Петковић се опет вратио на Стару Карабурму да покуша да заустави урушавање и срамоту оних који су га довели на овако бедан ниво. Њихово знање и мудрост стају у флашицу капи за нос. 

ОФК Београд је мој клуб. Ту сам упознао сјајне људе, играче, тренере, глумце. Са Миливојем Живановићем и Љубишом Самарџићем сам се и дружио. Била ми је част играти у навали Турудија, Милутиновић, Сантрач, Шекуларац, Петковић. „Плава чигра” и Шеки су већ били на заласку али где год смо играли стадиони су били крцати – причао је Петковић.

Среду 24. априла 1968. Илија Петковић али и многи клинци рођени педесетих одлично памте. У четврфиналу Купа нација на Маракани су играли Југославија – Француска. Три седмице раније у Марсеју је било 1:1. Један од запаженијих у редовима „плавих” је био Џемалудин Мушовић.

Пред реванш се Муше, како су га звали у Сарајеву и Сплиту повредио, па је селектор Рајко Митић као дебитанта позвао Петковића из ОФК Београда. Одмах се шокирао јер није могао да верује одакле Илији толика самоувереност.

Ништа се ви, бата Рајко, не брините. Даћу ја Французима два гола. Победићемо их сигурно и пласирати се на Европско првенство. Само да ја заиграм, два гола су моја – у даху је говорио Илија Петковић.

  Речено учињено. Данашњи клинци би рекли Петко је „правио малу децу” Французима. Од Галских петлова су остале очерупане кокошке.

Тријумфовали смо 5:1, а публика је била у трансу. После 33 минута игре било је 4:0. Двоструки стрелац Илија Петковић. Успут је био и асистент Вахидину Мусемићу код другог гола.   

То ми је сигурно била утакмица каријере. Све ми је полазило за руком. Постигао сам два гола, а Французи су добро прошли пошто смо у другом полувремену мало стали задовољни сјајном игром у првих 45 минута. Док је свирала химна мислио сам да не стојим на земљи већ да лебдим – никада Петковић није крио да му је то била партија живота.

Нема новине у Југославији где за игру у том мечу није добио десетку. Четврти гол је ушао у све алманахе југословенског фудбала. Петковић као да је на терену своје Динаре, покрај железничке станице у Книну, прешао четворицу играча, затим и голмана Обура, а затим ћушнуо лопту у мрежу. Шест година је часно и са поносом носио дрес Југославије.  

После играчке каријере Петковић се посветио тренерском позиву. Радио је у Швајцарској, Кини, Катару, Грчкој и Србији. Један је од ретких којима је успело да буде учесник Мондијала и као играч и као селектор.

Како заборавити Илију Петковића и блиставу генерацију ОФК Београда која је пленила игром и шармом широм Југославије. Нешто срећом, више радом и вештином, стекао је велико име у фудбалу.

Зато имамо осећање захвалности и нарочитог поштовања према таквим људима. Његовим одласком остала је не само чежња за ишчезлим временима, већ за људима и победама који су то време чинили нестварно лепим.

Петко, почивај тамо где је вечита радост, милина и блаженство. Мајсторе, ту ти је и место.

Повезане Bести

Kоментари (1)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
karaburma

Svaka cast za teks. Cini mi se da je autor kada je spomenuo flasicu I kapi za nos mislio na jedinog doktora u srpskom fudbalu ili mozda gresim. To je stvarno bila Petkoviceva najolja utakmica u zivotu.

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру