Почетна / Фудбал / Широм планете

Милан – пример организације клуба као модерне корпорације

Славни милански клуб послује по свим принципима модерног капитала и корпоративног пословања
ФОТО: ЕПА / Е. Бараки

За журнал пише: Дејан Глушчевић

Руководиоци

Историјски, клубови Европе су имали своје разноврсности организације. Већим делом због типа и организације спорта - спорт под директном контролом државе (као што је био случај код социјалистичких и комунистичких земаља у коме је улога државе директна и извршна) или западно-европски модел спорта у коме су спортске организације, а посебно фудбал организоване (тип и врста власништва, учешће локалне заједнице, утицај државе или компанија, удружења као спортске организације итд.)

Некада су фудбалски клубови били организовани на једноставан начин. На једној страни су били власник и администрација клуба (са малим бројем запослених: генерални секретар, благајник и канцеларија) плус економат заједно са запосленима на одржавању стадиона. На другој страни је била спортска страна клуба (стручни штаб са главним тренером или менаџером (посебно у британским клубовима јер је тренер био одговоран за резултат, а уједно је имао и улогу менаџера који је одговарао за политику куповине и продаје играча) и тренери млађих категорија. Релвас, Литлвуд, Нести, Гилборн и Ричардсон су представили класичне моделе организације фудбалског клуба.

Може се рећи да је европски модел разноврсан, уз отворено такмичење на националном и континенталном нивоу. Неки клубови су удружења, неки власништво богатих појединаца а неки излистани на берзи. Треба рећи да модел Полонског о 12 фактора који утичу на спортску организацију апсолутно доминантан: општа јавност, држава, интересне групе, медији, научна заједница, власници, снабдевачи, финансијске институције, запослени, правно законодавни амбијент, конкуренција и купци.

Различити модели организације клубова су резултат културе, организације спорта и законског оквира појединих држава. Настанком Европске уније раније покренути процеси стандардизације су постали пожељна универзална форма менаџмента и организације клубова.

Клубови се организују на једноставним основама у коме постоји на врху управни одбор коме одговара менаџмент клуба. Спортски део води спортски директор, у сарадњи са главним тренером и стручним штабом. Пословни део води директор клуба који је одговоран за укупно пословање клуба и његове финансијске и пословне политике (стратешка партнерства, спонзорствам тв права, комерцијална права, маркетинг и медијска политика).

У наставку је дат опис карактеристичног модела организације европског клуба (Милан, Италија) који је организован као модерна корпорација и послује по свим принципима модерног капитала и корпоративног пословања.

На челу клуба је председник Паоло Скарони (некадашњи ЦЕО Енела и Ениија две највеће енергетске компаније Италије). ЦЕО клуба је Иван Газидис (један од комесара МЛС лиге, а од 2008 до 2018 ЦЕО Арсенала).

Технички директор клуба, одговоран за политику трансфера је Паоло Малдини (чувени фудбалер, капитен и репрезентативац Италије, 14 година наступа за клуб:  26 трофеја, 5 пута првак Европе и 7 пута првак Италије, 126 наступа и 74 пута капитен екипе). Чувени капитен Франко Барези је почасник председник, а његов саиграч Данијеле Масаро бренд Амбасадор.

Пословни директор је Роберто Маси (консултант Прајс Вотер Хауса и финансијски директор француског ланца самопослуга Карфур, генерални директор МекДоналдса и Старбакса Италија). Директор људских ресурса и запослених је Џејмс Мареј (дугогодишњи бизнис стратеџик менаџер у Арсеналу, од 2019 у Милану задужен за стратешки развој клуба).

Каспер Стилсвиг, Данац, је директор реализације прихода са изузетно великим интернационалним искуством (дугогодишња професионална каријера у Кадбери Швепсу) и радом у ФК Барселони као регионални менаџер развоја (2006-2008) и Манчестер Јунајтеду као директор продаје од 2008 до 2016. године, а затим у Фуламу као директор спонзорства, корпоративног хоспиталитија, тикетинга, ритејла и маркетинга. Пјер Донато Верћелоне је директор комуникација (године 1994. је отворио Најкијев центар за комуникацију у Италији, а убрзо затим постао је директор европског ПР Најкија.

Фредерик Масара је спортски директор, претходно координатор и технички директор Роме. Анђело Карбоне, дугогодишљи играч је задужен за развој омладинског фудбала. Пре тога је био спортски директор скаутинга клуба.

Агата Фриђерио је директор кадровског одељења задужена за пословну администрацију, развој и унашређење запослених, плате и организацију осталог оперативног особља (као што је на пример чишћење и одржавање инфраструктуре) за све компаније клуба. Марко Ломаци је директор операција стадиона и терена. Поседује УЕФА сертификат фудбалског менаџмента. Немац Мајкел Етле, је директор спонзорских операција. Пре доласка у Милан био је директор спонзорских операција Бундеслиге и потпредседник ИМГ-ове спортске агенције Ендејвор (енг. Endeavor) за спонзорске и комерцијалне операције кошаркашке Еуро лиге за Немачки регион. Валерио Рокети, директор е-комерца, ритејла и лиценци је дугогодишљи директор једног од најпозантијих модних сајтова директне продаје Yoox Net-A-Porter Group. Алдо Сави је директор корпоративних финансија клуба (вишегодишње искуство у банкарском инвестиционом сектору – Интер банка, Ефи Банка)

Ламберто Сиега је директор маркетинга и дигиталних операција (Digital media director). Од 2013 године је одговоран за комерцијалне активности eBay за италијанско, шпанско и француско тржиште. Директор Премијум Медиа сет групе је постао 2015. године задужен за бизнис развој, маркетинг и комуникацију. Покретач тематског канала Milan Channel и дигиталних платформи клуба. Мауро Тавола је вишегодишњи директор спонзорских операција и партнерства. Алесандро Зисис Бернаки је комерцијални директор клупских догађаја са дугогодишњим искуством из сектора угоститељског програма (хотелијерство – Intercontinental hotels, Leading Hotels of The World) Aнђела Зука је директор администрације и аквизиција (партнер у компанији Дилојит) одговорна за администрацију, финансије и контролу.

Клубом руководи Управни одбор на чијем је челу Скарони (председник), а чланови су Газидис (ЦЕО), Патуано, Крака, Фурлани, Соћирио, Ћеркјоне, Ферари и Гордон Сингер (један од водећих акционара и менаџинг партнер Елиот фонда).

Клуб је након освојене титуле првака Италије, током 2022 године са Елиот Менаџмент Фондом продао 70 одсто власништва за 1,2 милијарде евра америчком фонду Red Bird, који је уједно и шерхолдер Фенвеј Спорт Групе (власници Ливерпула и бејзбол тима Ред сокс). Амерички Елиот Фонд (један од највећих приватних ектвити фондова на свету чија се имовина процењује на 5,5 милијарди УСД) је претходно купио ФК Милан од кинеског брокера Ли Јонг Хонга кроз процес преузимања дуговања и кредитирања за 415 милиона евра и уложио око 700 милиона евра у клуб. Елиот Фонд је задржао 30 одсто (остатак је део 4,27 одсто Blue Sky).

За разлику од Европе у Азији се стратегијске одлуке доносе на највишем државном нивоу. Кинески фудбалски савез (КФА) је изабрао 1992. године 22 омладинска играча који су играли у Бразилу пет година, ангажовали су стране тренере и развили десетогодишњи план да буду међу четири најбоља тима 2002 године.

Технократе Џеј лиге блиско су повезивале развој фудбала у Јапану са три национална циља: јачањем националног тима, посебно у поређењу са највећим ривалом Јужном Корејом, побољшањем стандарда способности јапанских фудбалских репрезентација и добијањем Финала светског првенства у Јапану.

Домаћинство дела Светског првенства 2002. на домаћем терену омогућило је Јужној Кореји и Јапану да промовишу своје вредности. У пост-ауторитарној Јужној Кореји, Корејски фудбалски савез (КФА) наставља да делује као агент владе у управљању владиним програмима од чега у замену добија значајну административну и приходовну подршку. Стога, КФА обично воде утицајне личности из пословног света или политике.

Штавише, влада субвенционише репрезентацију директним уплатама и различитим финансијским подстицајима за играче, од којих је, на пример, сваки добио награду од 330.000 америчких долара за четврто место у финалу 2002. године. Већина фудбалера је изузето из редовне војне службе, а међународна достигнућа им доносе бодове ка стицању права на националну пензију.

Спортски директор

Дуго година у енглеском фудбалу улогу спортског директора су обављали тренери, јер селектирају и воде екипу а такође одлучују о трансферима фудбалера за шта су и лиценцирани од УЕФА. Све већим доласком страних тренера, ограничењем уговора а посебно променом власништва клубова појављују се и функције спортских директора. У неким клубовима их зову и технички директор или директор фудбалских операција.

Менаџер - Шеф стручног штаба

У спортском делу пословања клуба посебно место заузимају тренери. Бајерн Минхен је био један од првих европских клубова који је увео професионални приступ влаништва и управљања клубом. Успостављена је целодневна брига о играчима, медицинско одељење са професионалним тимом лекара, уз политику увођења младих талентованих играча у први тим (из сопствене академије фудбала) и куповина најбољих немачких и интернационалних звезда. Избалансирана политика трансфера и стално обнављање тима који ће бити у стању да континуирано осваја домаће и иностране трофеје, уз врхунске тренере и играче који могу имати снажну медијску присутност и пажњу.

Скоро 64 одсто уговора играча су у периоду од једне и више године, у Европи, се продужавају пре истека јер то представља важан извор прихода клубова приликом продаје играча и добијања обештећења. Постоји јасна корелација између квалитета лиге и њених прихода и дужине трајања уговора. Клубови у квалитетним лигама настоје да обезбеде дуже уговоре са играчима, и на тај начин „осигурају” своју имовину. На пример у сезони 2021/22 клубови попут Тотенхема, Севиље, Лидса, Салцбурга, Лајпцига и Монака су имали преко 75 одсто играча са вишегодишњим уговорима (3 или више година).

Сличан тренд Енглеза и Шпанцаца прате Данци, Французи, Немци, Швеђани и Норвежани. Просечне године старости играча који има вишегодишњи уговор је 24 године.

Дуго година у прошлом веку и почетком садашњег, велики број познатих и признатих тренера је радио у Азији. Није то био разлог само у уносним финансијским уговорима већ и потребама азијских савеза да примене и „науче” нова знања из фудбала која ће им омогућити конкурентност, прво на домаћем плану, а затим и присуство на интернационалним такмичењима али је то и спутало развој локалних тренера који су из најбољих Азијских лига могли да наставе рад само у слабијим азијским лигама.

У Саудијској Арабији постоји врло дуга традиција странаца као тренера националних тимова. Чак 16 пута су то били тренери из Бразила, пет пута Енглези, четири пута Аргентинци и Холанђани. Куриозитет да је репрезентацију водио и Слободан Сантрач 2001. године.

Јужну Кореју су најчешће водили домаћи тренери, а најпознатији страни тренери су били Холанђани Гус Хидинк (полуфинале светског првенства са Јужном Корејом 2002 године) и Дик Адвокат, Немац Ули Штилике и Рус Анатолиј Бушовец. Тренутно репрезентацију води Португалац Паоло Бенто. Код Корејанаца постоји традиција сарадње са холандским фудбалским тренерима (чак 4 тренера).

Јапанци од 1994. године постављају странце за тренере своје репрезентације али су од 1921 године до бразилца Фалкаа репрезентацију су водили домаћи тренери. Од 1998 до 2002 репрезентацију је водио Француз Филип Трусије, да би до данас страни тренери били Зико, Осим, Закерони, Аугуире и Халилхоџић.

Репрезентацију Кине је 2002. године водио Бора Милутиновић и квалификовао се за Светско првенство. Након тога национални тим су водили Ари Хан (2002-04), Владимир Петровић (2007-08), Камачо (2011-13), Алан Перин (2014-16) и Марчело Липи (2016-19).  У Кинеској лиги, поред страних играча, радило је и доста страних тренера. Највећи успех, по Трансфер маркету има италијан Фабио Канаваро (131 меч, 6 сезона, 279 поена, 2,13 поена по мечу). Међу светски познатим тренерима су и Грегорио Манцано (Шпанија), Свен Горан Ериксон, Марчело Липи, Луис Фелипе Сколари, Феликс Магат, Ули Штилике, Мануел Пелегрини, Андре Виљаш Боаш, Берн Шустер, Рафаел Бенитез, Фабио Капело, Жан Тигана, Паоло Соуза

Од 107 тренера на листи се налази и велики број српских тренера (19). На ранг листи је најуспешнији Драгомир Окука који је водио 3 клуба, на 125 утакмица, у 5 сезона,са 175 поена или 1,40 поена по утакмици. Међу првих 25 се налазе и Драган Стојковић, Љубиша Тумбаковић, Александар Станојевић и Светозар Шапурић.

На листи најбољих тренера у Азији су и Ангел Јорданеску који је водио најчувеније клубове у Саудијској Арабији (Ал Хилал и Ал Итихад), Карлос Алберто Переира који је радио у Кувајту, УАЕ и Саудијској Арабији (освојио два пута азијски куп – са репрезентацијама Кувајта и Саудијске Арабије).

Марчело Липи је 2013. године са Гвангжу Еверграндеом освојио Азијску лигу шампиона. Рафа Бенитез је водио Далијан, Славен Билић пекиншки Гуан, Ђовани ван Бронкхорст Гуанжу, Фабио Капело Јангсу Санинг, Мануел Пелегрини Хебел Чајна, Дан Петреску Јангсу Санинг и Гуанжу Хенгфенг, Гас Појет Шангај Шенхуа, Кике Санчез Флорес Шангај. Луиз Фелипе Сколари је за само 30 месеци рада освојио три титуле првака Кине, АФК лигу шампиона и кинески ФА куп.

Индикативно је да су најбољи азијски тренери странци, али да ниједан азијски тренер не може да ради у Европи, јер УЕФА не признаје АФК тренерске дипломе (евентуално би азијски врхунски тренери могли радити са сертификатом о компетенцији издатој од Јира Панела УЕФА).

Фудбалери

Играчи који играју у европи су цењени и популарни. Азијски играчи постају глобално познати у последњих 10 – 15 година јер су неки од најбољих у одређеном тренутку каријере заиграли у европским лигама. Најпознатији је Али Деи, Иранац који је дуго наступао у Бундес лиги, а као стрелац је одмах иза Кристијана Роналда са постигнутих 102 гола (у 149 наступа) у међунардоним такмичњима. Јапанац Хидетоши Наката је своју европску каријеру градио у Италији (Перуђа, Парма, Болоња). Шињи Оказаки је први јапанац који је освојио титулу прва Премијер лиге са Лестером.

На ранг листама се налазе и Ча Бум Кун (најбољи стрелац сви времена Кореје са 58 постигнутих голова, 136 наступа за репрезентацију) који је играо у Ајнтрахту из Франкфурта и Бајер Леверкузену (укупно 98 голова у Бундес лиги) и званично проглашен за играча века у Азији.

Међу најбољим играчима се налази и Филипинац Паулињо Алкантара који је за Барселону одиграо 395 утакмица и постигао 143 гола (у периоду од 1912. до 1927. године). Поред тога што је наступао за репрезентацију Филипина играо је и за Шпанију и Каталонију.

Јужнокорејанац Сон Хун-мин је тренутно најпопуларнији играч Азије који игра у Европи (Тотенхем, пре тога Хамбургер и Бајерн Леверкузен). Гардијан га је за 2020. годину поставио на 22. месту 100 најбољих играчана свету, а 2020. године добио је и награду Ференц Пушкаш за најлепши гол (против Барнлија), а постао је први азијски фудбалер који је постигао 50 голова у Премијер лиги.

Пре Сона, други јужнокорејанац је оставио значајан траг у енглеској Премијер лиги. Парк Ји сунг је у ери Фергусона освојио неколико првенстава са Манчестер Јунајтедом, а 2008. године постао победник Лиге шампиона.

Кеисуке Хонда, јапанац је први азијски глобтротер у фудбалу играјући за водеће јапанске клубове, али и за ЦСК из Москве, Милан, мексичку Пачуку, аустралијски Мелбурн Виктори, Витесе, Ботафого, Нефчи и Судуву са укупну 98 наступа за Јапан.

Осамдесетих година најбољи играч Азије је био Ким Јоо Сунг (3 године за редом најбољи играч Азије 1989-91) наступајући за корејски Дајву Ројалс и немачки Бохум.

Капитен корејске репрезентације Хонг Ју Бо је био први играч са бронзаном медаљом на светским првенствима (Кореја – Јапан 2002.године). Рекордер је по броју наступа за репрезентацију са 136 утакмица.

Међу најбољим играчима Азије се налазе и два Јапанца са врло дугом играчком каријером: Шунскуке Накамура је наступао у Европи за Селтик, Ређину и Еспањол, а каријеру је завршио у 42. години. Други је Казујоши Мијура, наступао са 54 године старости (најстарији играч Џеј лиге свих времена), а 1992. године је проглашен за најбољег играча Азије (играо и за Сантос, Палмеирас, Коритибу, Ђенову, Динамо Загреб, Сиднеј)

Играчи средњег истока су међу најпознатијим Азијским фудбалерима – Иранац Мехди Махдавика поред Али Даија је један од најчувенијих иранских фудбалера, играч године у Азији који је наступао за најпознатији ирански клуб Персеполис, а затим у Европи за Бохум, Хамбургер и Ајнтрахт из Франкфурта. Трећи најпозантији Иранац је Јавад Некунам (151 наступ за репрезентацију и 39 постигнута гола) У Европи је играо за Осасуну.

Поред наведених треба свакако поменути и Јуниса Мамуда, иранског капитена репрезентације, који је играо и у клубовима Уједињених Арапских Емирата, Катара и Саудијске Арабије, а водио је свој тим у освајању Купа Азије 2007. године (148 наступа и 57 постигнутих голова).

Најпознатији Саудијци су Абдулах Мајед (117 наступа за репрезентацију, 72 постигнута гола, 2 пута победник Купа Азије 1984 и 1988. године), Саед Ал Оваријен који је целу каријеру играо само за један клуб (Ал Шабаб, 588 наступа и 238 постигнута гола).

Трансфера великог броја фудбалских звезда у кинески фудбал од којих су свакако најпознатији доласци Бразилаца Хулка и Оскара, а трансфер Аргентинца Карлоса Тевеза 2016. године за 130 милиона долара је био највећи светски трансфер те године. Период око 2017 године се може сматрати златним периодом великих интернационалних трансфера (Тевез, Лавеци, Ба, Пато, Витцел, Гварин, Хернандес, Тешеира, Игало, Јелавић, Микел, Џексон Мартинез...)

Да би унапредила развој својих младих играча, Кинеска Фудбалска Федерација је након периода великих трансфера (табела 23) увела правило о обавезном наступу играча млађих од 23 године старости.

Фудбалске академије

Азијски клубови су врло брзо схватили да је потребно оснивати сопствене академије фудбала за развој играча које би биле на нивоу европских. Истовремено и европски клубови су препознали бенефит стварања пословних алијански са локалним азијским клубовима или оснивање и изградња фудбалских академија, партнерства (Реал Мадрид и Гванжу Евергранде), Барселонина академија у Хајнану, док је Манчестер Јунајтед инвестирао у сопствене фудбалске школе по Азији. Челзи је развио систем партнерства са локалним фудбалским клубовима, а Ливерпул је дао модел франшизе за успостављање фудбалске академије.

Најпознатије фудбалске академије у Азији су Jeonbuk Hyundai Motors (Јужна Кореја), Aspire Academy (Катар), PVF Youth Football Training Center (Вијетнам) између 46 фудбалских академија које Азијска фудбалска федерације препознаје као референтне.

У Хонг Конгу је 19. јула 2004 основана фудбалска школа Манчестер јунајтеда (прва у Азији). Школа фудбала планирала је да обучи 1000 младих фудбалера од 8 до 15 година. Као спонзор школе фудбала Манчестер јунајтеда (ХК) и именована авио-компанија, Cathay Pacific Airways финансирала је стипендију за подршку 30 младих талентованих играча који не могу да приуште школарину да имају пет месеци бесплатних тренинга у школи фудбала. Школа групише 60 ученика као тренерску групу, коју тренира главни тренер из Манчестер јунајтеда и три локална тренера. Сваки курс траје 20 недеља и сваке недеље је један час за локалне тренере. Цена се креће од 4.500 до 5.400 ХК долара.

Кроз тренинге у кампу, фудбалски савез Гуангжуа је могао да одабере 5 кинеских фудбалера у Евертонску омладинску академију у Енглеској где би били на обуци. У међувремену, Евертон би два пута годишње слао тренере у Гуангжу и бирао 1 до 4 кинеска тренера за обуку у Енглеској.

Кејџијан (Kejian) модел се односи на посебан начин спонзорства у Кини. То значи да кинеска компанија спонзорише европски фудбалски клуб уз договор о слању кинеских фудбалера у клуб. Названа је по КеЈиану, компанији која је прва направила ову врсту спонзорства. Овакав начин спонзорства су прво примениле јапанске и јужно-корејске компаније да би домаће фудбалере послале у најпознатију лигу како би привукле пажњу у својој земљи и повећале успешност своје спонзорске кампање.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.