„Будуће чланице“ победиле би и убедљивије да се голман Антић није повредио и да Хашим Тачи и Беким Чолаку нису солирали у жељи да се наметну селектору „ЕУ”.
Биланс је на крају (не)очекиван – 4:2 за Балканце, једна сломљена рука и општи утисак да је Самит о западном Балкану још једном показао да Срби имају најзначајнију улогу у овом делу Европе...
Министар рударства и енергетике Александар Антић одрадио је рударски посао у овом мечу. Бацао се у ноге противничким нападачима из ЕУ, сјајно чувао свој гол пред налетима Словенца Церара и Аустријанца Курца и платио цех фанатичном пожртвовању – сломио је руку у зглобу леве руке...
- Покушао сам да будем храбар – објаснио нам је министар Антић...
Нова голманска звезда српске политичке сцене из Беча се вратио с гипсом на левој руци:
- Ставили су ми гипс у бечкој болници и рекли да ћу морати да носим пет недеља... Мораћу на преглед у Ортопедску клинику на Бањици од понедељка, јер су ми у Бечу толико ставили гипса да не могу сако да обучем...
Откуд такав голмански таленат, питање је на које је Антић имао спреман одговор:
- Волим фудбал и пуно га гледам па сам нешто и научио... Голман мора да буде неко ко је храбар и пожртвован, а како сам у овом тиму имао највише поверења у себе стао сам међу стативе...
Није се Антић плашио ни противничких, а ни својих потенцијално опасних играча: Тачија и Чолакуа... Отклонио је и могућност евентуалних сударања са њима на интелигентан начин:
- Померио сам их напред и радили су свој посао...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.