Најцењеније српско тренерско име у Кини је Милорад Косановић. Почетком овог миленијума некадашњи шеф стручног штаба Војводине, Црвене звезде и бројних других домаћих и иностраних клубова, предводећи Далијен Шајд, освојио је три шампионска пехара у најмногољуднијој земљи света. Са још једним трофејом у купу и два у Супер купу, Косановић је оставио дубок траг у Кини.
За осам година рада на Далеком истоку (седео још на клупама Вухана и Пекинг Ренеа) наш стручњак добро је упознао менталитет и потенцијал не само тамошњих играча, већ и размишљања власника клубова. Најновија енормна издвајања за трансфере за фудбалере са европских простора не изненађују Милорада Косановића:
– Оно што данас чујемо да се ради, у Кини траје већ 17-18 година. Улагања су била велика и раније, не као сада, али доводили су играче за један до три милиона евра. Скупље су плаћали само клубови из најјачих европских лига. Износи трансфера константно су расли. Узрок је енормно брз развитак Кине као државе. Људи овде не знају ништа о тој земљи, гледају је кроз Кинезе и њихов рад у Србији и европских земљама.
Вишемилионски износи за довођење звезда попут Карлоса Тевеза, Грацијана Пелеа, Оскара, Вицела, Хулка и осталих сврстали су најмногољуднију земљу света у значајно фудбалско тржиште.
– Урбана Кина је испред света и за добре познаваоце тамошњих прилика садашње појаве нису зачуђујуће. Власници клубова баве се озбиљним пословима, они нису милионери, већ милијардери у земљи са милијарду и по становника. Њихов мотив је жеља да буду део света, а фудбал је убедљиво најпопуларнији спорт и у том делу планете.
Омасовљење буди репрезентацију
Од доласка европских и светских звезда у кинески фудбал према мишљењу Милорада Косановића неће профитирати репрезентација најмногољудније земље света:
– Кинези морају да пре свега да омасове фудбал. По 16 клубова у Првој, Другој и Трећој лиги је недовољно за толику земљу, јер толико клубова отприлике постоји у наших пет градова. Морају да много више пажње поклоне аматерском фудбалу како би стварали више играча. Велики клубови попут Гванжу Еверграндеа су у успону, често су прваци Азије и учесници светског клупског првенства.
Последњих година сведоци смо енормних трансфера фудбалера, што је покренуло полемику да ли је вредност скупо плаћених играча заиста толико велика.
– Ми који се разумемо у фудбал знамо да Карлос Тевез не вреди за плату од 720.000 евра недељно. Финансијске могућности власницима клубова омогућавају огромна улагања, али она им се брзо враћају. Кина је огромно тржиште и од продаје дресова, шалова и осталих реквизита тамошњи клубови ће још брже од европских великана добити новац назад. Економски ризик у овим ситуацијама за Кинезе не постоји. Енормна улагања позитивна су ствар за фудбал, јер се ствари крећу напред. Нажалост, тако није код нас, не да стојимо у месту, већ и назадујемо.
Уз Милорада Косановића успехе у Кини имали су Љубиша Тумбаковић, Слободан Сантрач, Илија Петковић, Драган Окука, Владимир и Љупко Петровић... Пре неколико година чак шест клубова имало је српске тренере на клупама (Радомир Антић, Александар Станојевић, Драган Окука, Љубиша Тумбаковић, Светозар Шапурић, Симо Крунић).
Данас у елитном рангу ради само Драган Стојковић Пикси (Гванжу РФ), а недавно је из Ајакса у Тијанђин Теду отишао наш репрезентативац Немања Гудељ за шест и по милиона евра. Чини се да се кинеско фудбалско тржиште све више затвара за Србе.
– Нема нас у европским и светским такмичењима, и самим тим изгубили смо места и у лигама где смо некад успешно радили. Кад сам ја освајао титуле омогућио сам долазак још многим колегама. Годинама касније млађи нису имали успеха и због тога нас више не зову. Пикси је тренер у Кини не зато што је из Србије, већ због свог имена и свега што је урадио у каријери. Сви су у нашем фудбалу важнији од тренера. Служимо као потрошна роба и мењају нас кад год желе. Исто је и са играчима. Неколико наших ведета у великим клубовима не представљају меру вредности. Мало њих одавде оду у иностранство као формирани играчи, већ као таленти и касније се враћају јер су били недоречени – закључио је Милорад Косановић.
Забрањено је доводити голмана странца
Искусном српском стручњаку допада се што је држава Кина доноси прописе о смањењу броја странаца. Уместо пет у кинеском шампионату моћи ће да играју четири фудбалера из других земаља, од којих један са азијског континента.
– Држава добро контролише ситуацију, има жељу и интерес да се фудбал подигне на виши ниво. Прописи о ограниченом броју странаца штите домаће играче, забрањено је и доводити голмана странца – подсетио је Косановић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.