Почетна / Фудбал / Срби у свету

Милош Нинковић: Нисам дете, схватио сам!

Милош Нинковић, о разлозима зашто је после седам година у Сиднеју прешао у редове великог градског ривала
ФОТО: ЕПА/Д. Химбрехтс

Није то морао ни да каже. Осмех на лицу Милоша Нинковића говорио је за себе. Задовољан је у Аустралији. У Сиднеју, који му је већ седам година дом. У коме се и његова породица добро снашла. Где му прија.

Толико да је између две сезоне учинио „грех”. Одатле је и почео ову причу... Дочекао нас је својеврсном „кантри клубу” у чувеном сиднејском крају – Брекфест поинт. Каже да му је све што нуди тај клуб, продужило каријеру. Јер ту има све што му је потребно за опоравак после утакмица и тренинга. Који – истина – нису тако захтевни као они у Европи.

Свеједно...

Биће ово посебна сезона за некадашњег играча Чукаричког и Црвене звезде, репрезентативца Србије. 

- Мој бивши клуб, у коме сам био седам година, није веровао да могу и даље да играм. Али ја мислим да још могу помогнем млађим играчима, да буду бољи на терену и ван њега.  И због тога ће ово бити посебна сезона за мене. Могу рећи и да сам мотивисанији више него икад.

Зато је овог лета из Сиднеја прешао у Вестерн Сиднеј Вондерерс. Није исто, али на неки начин то је као кад неко промени дресове београдских вечитих ривала. Зашто  и како се на то одлучио, Нинковић је објаснио:

- Три месеца сам стално питао људе у Сиднеју да ми кажу какви су планови, да ли ме виде следеће сезоне у клубу... Имам троје деце. Можда размишљам да се вратим у Србију... Стално су говорили – видећемо шта и како. Време је пролазило. На седам дана пре мог одласка у Европу, на одмор, питао сам их да ли су одлучили. Да ми кажу отворено. Да нема љутње. Међутим, на одмор сам отишао а да нисам добио одговор. Можете да замилисте какав ми је био одмор! После четири дана сам добио мејл да могу да останем да играмо још годину дана, само у случају ако добијем аустралијски пасош.   

У његовом гласу се јасно чула иронија док је причао... И даље се као да се питао како је могуће да су му то рекли. Да одради три месеца припрема, па ако пред сезону ипак не добије пасош, да мора да зврши каријеру.

- Ту сам био седам година и никад држављаство није било проблем?! И рекао сам да нећу од тога да ми зависи да ли ћу да завршим каријеру или не.

О повратку у Србију

У Сиднеју је срећан. Више пута је то поменуо. Али, да ли размишља о повратку у Србију? Каже…

- Имам опцију. Негде у мају, када још нисам ни знао шта ће се десити, причао сам са председником Чукаричког са којим имам одличан однос. Где ми је он понудио да се вратим у Чукарички. Јер ја сам рано отишао из тог клуба. Нисам одиграо ни целу сезону. Постојала је та могућност. Али за сад играм још. Видећу. Никад не знаш та може сутра да се деси. 

Кошарка, Звезда, Евролига…

На утакмицама наших кошаркашица на Светском првенству у Сиднеју није био. Иако је кошарка спорт који највише прати. Али Евролигу, односно Звезду.

- Кошарку највише пратим, али тешко је због временске разлике. Искрено, фудбал и не толико. Овде је НБА негде око један два сата поподне. Што ми је идеално. Али, пратим Звезду колико год могу. АБА лига, Евролига… - каже Нинковић.

Додао је…

- Биће јако тешко следеће сезоне. Видим да има доста нових играча, нови је и тренер. Партизан је ове године доста бољи. Надам се да ћемо опет освојити АБА лигу. То ми је најбитније. А у Евролиги, шта год да ураде, добро је.

Очигледно је то био само некаква врста изговора...

- Нисам дете! Видео сам кроз разговоре са тренером који ме последњих годину дана гледао не кроз то како ја играм и како тренирам, већ колико имам година. И то ми је баш сметало.

Са друге стране...

- Први састанак када сам имао са тренером Вестерн Сиднеј Вондерерса, он ми је рекао да га не занима колико имам година, већ да ћу да играм у зависности од тога како тренирам.Ту ме на прву лопту купио. Прешао сам тамо, а остао сам у истом стану. Деца и даље иду у исту школу. Нисам хтео да идем у неки други град. За неке је то ненормалан потез, за мене – с обзиром на то да имам породицу и децу, и шта се све десило – је то био сасвим логичан потез.

После свега – разумевање је добио и од бивших саиграча...

- Само су ми рекли: „Кад имају тако поштовање према теби, како ће тек поштовати нас”. А није то први пут. Дешавало се и раније, али ти играчи су имали ту последњу утакмицу. Мени је криво... Ипак сам провео седам прелепих година у том клубу, имао сам стварно коректан однос са навијачима. Волео бих да сам имао ту прилику да одиграм ту последњу утакмицу. Нажалост, нисам имао. Не мојом кривицом.

То је покварило тих седам година које је провео у Сиднеју. А током којих је – каже – био баш срећан.

- Разлог зашто сам играо добро овде био је тај што је моја породица била пресрећна. И ја сам се осећао јако лепо и ван терена. Што је јако битно, јер увек кажем да ниси срећан ван терена, не можеш да играш добро. Све је било феноменално. Неколико пута сам и продужио уговор и никад нису питали да ли имам држављанство – убацио је.

Није то морао ни да каже. Ипак јесте…

- Погодило ме све то што се десило. Стварно јесте. Без обзира да ли сам играо добро или не, да се тако понашају према некоме које провео у клубу седам година… Нажалост, то је данас фудбал. Све је постало бизнис. Сећам се, кад сам дошао говорили су: „Ми смо породица”… Све је то лепо док се освајају трофеји. Али прошле сезоне см завршили као осми и тренер ми је једном приликом рекао како ће морати нешто да мења, јер имамо матор тим. А само сезону пре тога играли смо финале, које смо изгубили, али ја сам освојио награду за најбољег играча лиге. Годину дана после смо матори. Додуше, ту је био и капитен Виликнсон, ни са њим нису знали шта ће. Само нас двојица смо отишли на одмор а да нисмо знали који је наш статус. То довољно говори о односу клуба према играчима.

А навијачи? Какву реакцију очекује, упитан је Нинковић.

- Није ни близу онога што је код нас, да пређеш из Звезде у Партизан или обрнуто. За сад нисам имао никакве непријатности. Додуше, сезона још није кренула. Видећемо кад крене, дерби је у шестом колу. Па, видећемо. Сиугран сам да навијачи знају праву истину. Вероватно има и оних којима је криво што сам отишао баш у тај клуб, али и да разумеју да нисам желео да се селим у неки други град.

Све ово га је још више заболело јер су од клуба долазиле неистине…

- Причали су да су ми понудили уговор, да сам одбио да сам отишао у Вестерн Сиднеј због новца… Не! Шта више! Никад не бих отишао из Сиднеја, где сам био и легенда, толико година у клубу. Зашто бих ишао негде где ћу кренути од нуле?! Али нема везе. То је све прошло. Сада сам фокусиран на нови клуб који ми је указао невероватно поштовање. Иако нисам одиграо ни минут, чак су ми понудили да останем да радим у клубу.

Конкретније…

- Имамо уговор годину плус годину. Договор је да сви после тога седнемо. Знам да немам више 20 година, већ 37. Видећемо колико ћу играти. Па ћемо после тога да видимо да ли ћемо наставили или не. Ако не, да будем у клубу. Немам амбиције да будем тренер, али у том спортском сектору. Да помогнем око довођења играча… Једино то знам и да радим. Од своје шесте године играм фудбал. Искрено, ништа друго не знам ни да радим. 

И што се тиче навијача, сада ће бити другачије.

- Пошто је то мало на западу, тамо су Срби, Хрвати, Италијани, Јужно Американци. Њима је фудбал и даље број један. Зато и имају највише навијача. Мој бивши клуб је био из центра, ту су рагби и ИФЛ и даље на првом месту. Они су имали 20.000 претплатних карата прошле или претпрошле сезоне. Ако ове кренемо са добрим резултатима, верујем да ће стадион бити пун на свакој утакмици.

А амбиције…

- Јако велике! Они пет или шест година нису ушли у плеј-оф. Што је невероватно, да у лиги од 11 клубова не можеш да будеш у шест. Они имају један од најбољих тренинг центара у Аустралији, навијаче… Али нису имали резултате. Чини ми се да сад влада еуфорија. Имали смо баш пре неколико дана сусрет са навијачима. Осећа се еуфорија, освајамо, освајамо… Што наравно треба да нам буде циљ. Не само да уђемо у топ шест.

Ипак – опрезан је.

- Ишао бих корак по корак. У овој лиги свако свако свакога може да победи. Тотално је непредвидива. Мало брину повреде. Неколико њих неће бити спремно за почетка. Али имамо добар тим на папиру, али то морамо да покажемо на терену.

Антић је најбољи тренер са којим сам сарађивао

Сетио се и сарадње са Радомиром Антићем…

- Да није било њега, никада не бих заиграо за репрезентацију Србије. Тад је украјинска лига била неатрактивна, нико је није ни гледао. То је најбољи тренер са којим сам сарађивао. Невероватна енергија…

Сезона - најлепша и најтежа, а титула – најдража

Али свако зашто има своје зато. Има и једно и код Нинковића.

- Да сам после Светског првенства отишао у Лигу петице, никад не бих испунио свој сан – не бих играо за Звезду. То је јако битно…

Та година у Звезди…

- Мени је то најлепша година. Иако је била најтежа. Стално причам да ми је то била једна од  најгорих сезона  што се тиче саме игре. Јер, некако, кад први пут играш за клуб који волиш, онда би урадио све, а на крају не урадиш ништа.

Али…

- Све бих урадио исто. Не бих ништа мењао! Само ми је јако жао што та генерација није имала прилику да игра квалификације за Европу.

Из те сезоне памти много тога… Пре свега…

- То је најдража титула! Било је и притиска јер је Партизан пре тога шест година за редом био шампион. Да су освојили и те сезоне, изједначили би се са нама по броју титула. Никад нећу заборавити, кад су навијачи дошли пре почетка првенства и рекли ако ова генерација освоји титулу, ставићу вашу слику поред оне генерације из Барија.

Та титула је из много разлога битна.

- Не верујем да клуб може да дође у лошије стање него што је био тада. Али да је Партизан те године освојио титулу, не верујем да би се нешто битније променило. Сећам се да смо те године организовали и неке вечере. Јер су свлачионице биле старе, нисмо имали ни нормалне тушеве. И за једно вече смо скупили 20.000 евра. Организовали да се среде свлачионице… Драго ми је да је после те године Звезда кренула горе и да сваке године игра Европу.

Чак…

- Сад имате ситуацију да играте групну фазу Европа лиге и да су навијачи незадовољни. Драго ми је да апетити расту. Следеће године директно идеш у Лигу шампиона, ако будеш првак. И даље не могу да верујем да је то могуће.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.