До последњег детаља прати, са пристојне дистанце од око 500 километара, Иван Вукомановић дешавања у фудбалској Србији.
Шеф струке Слована, у Братислави, ужива у фудбалским благодетима, охрабрен серијом од седам узастопних тријумфа, баш како доликује тренеру у налету, не пропушта ниједну планетарну информацију.
Репрезентативци јунаци
Вукомановић износи интересантан детаљ:
– Репрезентативци су јунаци нашег модерног доба. Знали су шта се дешава унутар савеза и репрезентацији, како се праве спискови и договори, а долазили су упркос томе на свако окупљање...
Овог пута, специјално за Журнал и са ретком привилегијом човека са правом на лични став „до краја”, дотакао се и једног од круцијалних питања, судбинске суштине за овдашњи фудбал – може ли репрезентација да врати поверење у српски фудбал?
– Тежак, сизифовски посао... Наши људи су огорчени, озлојеђени и преварени. Много погрешних ствари, и то годинама у низу, утицало је да и најзагриженији оду са трибина – песимиста је Вукомановић у основном одговору.
Одакле такве „апокалиптичне констатације”?
– Нема нас нигде у Европи. Годинама. А људима се сервира лажна нада да ће се наши клубови, есенција домаћег фудбала, вратити на велику сцену. И тако укруг, сваког лета. Без грама личне и професионалне одговорности.
На шта циљате?
– Много је проблема да би их тек тако државни тим, на челу са сјајним Славољубом Муслином избрисао. Од тог посла нема вајде! Будимо поштени, највећи проблеми су Црвена звезда и Партизан. Клубови европске репутације, са армијом преварених навијача. Живе на јаслама државе, њихова прича је класичан ријалити шоу за наш народ. Туга! Дугују огроман новац, а сви се отимају око фотеље у Љутице Богдана и Хумској. И ту је проблем.
Где ту?
– У систему. Поверење у српски фудбал може да врати само једна ствар – приватизација. Ништа више, све остало је залуђивање, поготово приче о великим пројектима на дужи период. И лаику је јасно да од тог посла нема ништа, јер вишегодишњи планови не одговарају људима који седе у највећим клубовима. Што да праве план на четири године, кад не знају да ли ће остати шест месеци? Сви они, Бога моле да имају прилику да одраде што више прелазних рокова, попију и поједу на рачун клуба. А народу дају лажну наду. Е, док нам је тако, онда ће фудбал само да нам тоне. Налазимо се у муљу, мажу се очи јавности, поготово искреним навијачима. Европа је далеко одмакла напред.
Мера 3.000 евра месечно..
Није баш тако све црно како причате, знате ли да се у појединим клубовима врти велики новац?
– Знам то добро, али је проблем што се странци плаћају 30.000 евра месечно, а вреде десет пута мање! Убиће нас квази појачања и трансфери мимо логике фудбала и нашег поднебља. Да би се замаскирали, напумпавају им се уговори, запостављају се српски дечаци. Сувише је комбинација, то је полазна тачка да средимо стање унутар домаћег фудбала.
Добро, али репрезентација је коначно на победничкој стази, сви кажу да је државни тим замајац читавог фудбала?
– Волео бих највише да репрезентација оде у Русију, као и навијачи. Знамо шта се тамо, ипак, годинама радило, па је питање да ли ће да се људи врате на трибине. Поверење се, нажалост, тешко враћа. Муслин ће направити добру екипу и резултате, јер је одличан стручњак, све остало је на климавим ногама. Пласман у Русију може да буде приоритет за ФСС само са финансијске стране и ништа више. И да одемо тамо – шта после?
Биће нам ваљда лакше да се пласирамо и на остала такмичења?
– Не бих рекао. Пре мислим да ће бити много теже, јер се осморици најискуснијих смеши опроштај од државног тима
Заборављате да долазе млади прваци света у А репрезентацију?
– Не, управо ме они плаше.
Због чега?
– Ретко ко од њих игра. Ми смо одлазили, у Реал, Лацио, Бордо, Рому, Тотенхем, а сад... Туга је да се српски бисери селе наводно у Бенфику, а не могу ни да се скину за први тим. Играју у другој лиги, продати су претходно у бесцење... Боли ме душа, европски клубови у Србији не купују више фудбалере.
Него?
– Таленте! Борусија из Дортмунда, на пример, заради 140 милиона евра од улазница. За тај клуб је смешан издатак од два милиона. И док у Србију долазе фудбалери скромне репутације, недорасли, на пример, белгијској лиги, из скромних руских екипа, наши бисери одлазе у колонама, јер тако хоће људи из клубова, уврежени у комбинације са менаџерима. То је спирала безнађа без краја... Не могу ту сјајни Славољуб Муслин и његов све бољи тим много да промене. Нажалост – отресито је Иван Вукомановић закључио рапорт из Словачке.
Словачки модел има прођу у Србији
Општа је оцена да словачки фудбал иде напред. Како?
– Од 12 клубова у елити сви су у приватном власништву. Знају шта хоће, а чим у структури имаш газду, директора и једног или два човека с којима се, као тренер, договараш онда је то добра полазна основа. Чим су велики интереси, са свих страна, онда има проблема. У Србији су велике игре, ми смо прошли то и видели. Нико у Европи није луд...
Уз Чаврића и Раденковића
Признаје Вукомановић да свакодневно размењује утиске са кумом, Гораном Буњевчевићем, првим човеком спортског сектора ФСС, а вечерас ће навијати, свим срцем, за младе репрезентативце у дуелу са Норвешком:
– Упућен сам у дешавања, бодрићу Орлиће из Братиславе… У стручном штабу је мој сарадник Владимир Раденковић, очекујем у тиму и Александра Чаврића, такође, „дете” Слована.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
