Почетна / Фудбал / Срби у свету

Тумбаковић: Све што сам у животу постигао дугујем Партизану

Најтрофејнији српски стручњак као селектор подигао репрезентативце Црне Горе до неслућених висина на старту мондијалских квалификација
ФОТО: Н. Неговановић

Освајао је титуле и градио тренерску икону Србије у којој још није дочекао давно заслужено признање - добијено у Црној Гори. Унапред отписана у групи смрти, репрезентација Соколова с новим селектором, почела је мондијалске квалификације резултатима из снова. Из војске заслужних – издвојио се најзаслужнији – фудбалски командант и стратег Љубиша Тумбаковић. Остао је горд и после шокантног пораза од најслабијег међу четири прва ривала.... Држећи се ваљда Његошеве мисли: „чашу меда још нико не попи, док је чашом жучи не загрчи”, спреман је да Соколове до Москве 2018, спроведе кроз турбулентнији простор од оног који се указивао после прва три искушења...

Љубиша Тумбаковић

Рођен: 2.9.1952. у Београду

Успеси: 6 титула са Партизаном (1992/93, 1993/94, 1995/96, 1996/97, 1998/99, 2001/02.), седму (2002/03.) дели са Матеусом

2 Купа са Партизаном (1993/94, 1997/98, 2000/01.)

2 пута првак Кине са Шандонгом (2006, 2008.

2 пута Куп Кине са Шандонгом (2004, 2006)

Тренер године у Југославији – 8 пута (1992,1993,1994, 1996, 1997, 1998, 2002, 2003)

Тренер године у избору ФС Србије – 2006.

Тренер године у Кини – 2 пута (2004, 2006)

Није га изненадило питање на почетку приче:

- Да ли сам прочитао Горски вијенац? Јесам, давно у школи, али, нисам научио напамет...

Рођени Београђанин, у прилици је да под старе дане учи Горски вијенац, како уопште изгледа бити Дорћолац на привременом раду у Подгорици?

- Интересантно. Из више разлога, а један је што се за нас фудбалске тренере никад не зна где ћемо да завршимо. И не слажем се са констатацијом „стари тренер”... Пре бих рекао: тренер који је дуго у фудбалу...

Нисам рекао стари тренер, него стари Дорћолац...

- Добро, мала је разлика... Немам утисак да сам отишао у иностранство, него код мени блиских људи, пријатеља, наше браће... Много ми прија однос тих људи према мени, понашам се управо онако како сам се понашао у мом Београду, својевремено на Дорћолу, касније на Вождовцу. Лепо ми је, покушавам да направим нешто што може да буде интересантно и за фудбал у Црној Гори. Трудимо се сви из све снаге и надам се да ћемо направити велики помак у односу на ово што је било до сада.

Ваше стартно искуство са Црном Гором кроз квалификације, као да је осликано стиховима о чаши меда и чаши жучи из Горског вијенца. После три сјајна резултата, изгубили сте добијену утакмицу против Јерменије и отежали посао?

Веровали смо погрешним људима

Зашто сте напустили Партизан?

- Прича о Партизану пре две године била ми је интересантна јер сви ми партизановци у датом моменту морамо да будемо део клуба. Ако је Партизану потребна помоћ у неком тренутку, онда и морамо да му помогнемо. Са тим убеђењем вратио сам се у Партизан из иностранства и хтео да будем део подршке јер све што сам у животу постигао, дугујем Партизану и захваљујем клубу на томе. Али, пошто се појавила група људи које сам јако лоше проценио, мој боравак у Партизану трајао је три месеца и моја велика грешка била је што сам дао подршку тим људима који апсолутно не заслужују то. На жалост нисам био једини, већа група људи имала је лошу процену, злоупотребљени смо и повукли смо се. На стадион више не идемо, љубав према Партизану остаје, сада смо на периферији дешавања...

- Тај стих говори управо да нисмо направили оно што је требало, Горски вијенац био нам је смерница до које не бисмо дошли да смо држали концентрацију на неопходном нивоу.  Имали смо интересантну такмичарску фазу и у прве три утакмице са седам бодова стекли врло лепу позицију поготово због чињенице да смо две играли на страни против Румуније и Данске, објективно квалитетнијих екипа од нас а освојили смо четири бода. Били смо врло убедљиви против Казахстана (5:0), затим смо имали и резултатски добро полувреме у Јерменији... Имали смо све као на длану, а онда је дошла та чаша жучи која нас је вратила на почетак и генерално умањила вредност  резултата с почетка квалификација. Али, то су само четири кола, у наредних шест тражићемо подршку и атмосферу која треба да се направи на првој утакмици против Пољака од стране навијача и комплетну мобилност играча, нас у стручном штабу и целог савеза.

Чињеница је да је квалификациона група прејака и да се од Црне Горе реално није очекивало да буде на тренутној позицији на табели... Или, што би Његош рекао: ,,У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци“.... Како ћете на следећим утакмицама задржати тако борбену и дисциплиновану Црну Гору...

- Оставили смо после те утакмице мало простора да се слегну емоције и да у миру анализирамо. Пуно је разлога који су утицали на крајњи резултат. Поред свих стручних ствари – квалитета играча, тактике, стратегије, концентрације, један иде у прилог томе да су се наши играчи у једном тренутку уплашили доброг резултата. Тај добар резултат у Јерменији би нас толико високо подигао да бисмо већ после четири кола имали четири, односно пет бодова више од Данске и Румуније а од наредних шест утакмица четири треба да играмо код куће и две на страни. Да смо победили у Јерменији већ бисмо стекли велике шансе бар за бараж. Део целе наше стратегије био је и остао– максимална концентрација, велика професионалност свих појединаца, заједништво које сам посебно апострофирао и то је представљало додатне квалитете у односу на ривале. То је наш рецепт.

Терени из прошлог века

Србија и Црна Гора заједно имају три добра терена?

- Проблем као и у Србији јесте инфраструктура: на врло скромном је нивоу а предуслов је да се направи озбиљнији рад и да се рад дефинише кроз квалитет. Ми то немамо у Црној Гори, нема ни Србија... У обе државе праве се тренутно рефлектори! Боже мој, утакмице можемо да играмо и ноћу, а то што су нам терени из прошлог века – то нема везе. То је основни проблем нас тренера: тражимо минималне услове за рад који подразумевају да сваки тим има бар два-три помоћна терена, свој стадион са 10-12 или 30.000 седишта – свеједно, али да у лепом амбијенту тежи ка добрим резултатима – јасан је Тумбаковић.

Воле ли Црногорци фудбал?

- Воле. И ти резултати које смо постигли на почетку квалификација подигли су ниво интересовања за фудбал и репрезентацију. Осећам то када сам у граду, било да сам негде на ручку, или у неком кафићу... Људи су одушевљени резултатима и пуно очекују у наредном периоду. Морам међутим као стратег који руководи пројектом да све људе који су пре свега навијачи, доведем у неку реалност. Имамо потенцијал за који је потребно време. Велика група младих играча у младој селекцији чека шансу у наредном периоду. Наравно у односу на дефинисаност резултата, зависиће и колику ће шансу добити, али у некој стратегији – односно мојој процени, та група играча је интересантна и могла би да буде носилац наредних квалификација за Европско првенство. Све ћемо наравно учинити да у преосталих шест кола створимо предуслов за успехе у наставку квалификација: нашом професионалношћу, мобилношћу, жељом да се направи резултат и уз већи ниво професионалности наших репрезентативаца од оног какав је био у Јерменији. Ту нам се провукло пар грешака које су за нашу унутрашњу анализу, ти пропусти нису дозвољени екипама са високим циљевима.

Има ли Тумбаковић жељу да са Црном Гором покаже фудбалским руководиоцима у Србији да је давно пре Ђетића заслужио да води Орлове?

- Никад нисам размишљао тако. Ни кад сам одлазио из Партизана, а неправедно сам отишао - морао сам да будем дуже ко зна колико година јер је све што је било иза мене, било лепо и продуктивно. Никад нисам размишљао у стилу да идем негде да бих некоме показао да је погрешио. Једноставно, радио сам посао по својој фудбалској идеологији. Са том идејом отишао сам у Кину и провео шест година, створио нешто од тог клуба који је израстао у један од најтрофејнијих. Сада је велик, фантастичан, а кад сам га преузимао био је мали клуб.... Освојили смо два првенства, два купа... Лига куп... Било је пуно шанси и сам сам себе назвао дежурним кандидатом за селектора. Али, нисам отишао у Црну Гору да бих некоме показао да ми је ускраћено место у Србији. Разговор са Дејаном Савићевићем био је толико спонтан, професионалан и другарски да смо се најбрже договорили око уговора... Прихватио сам изазов знајући да у мени постоји још пуно енергије, знања, искуства које евентуално може да издефинише услове постављене у стратегији црногорског савеза.

Комплетан интервју можете да прочитате у новогодишњем троброју Спортског журнала за 31. децембар, 1. и 2. јануар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

kvalitet
Zaista CV za postovanje.
bora
a danas vrbujes srpsku decu da igraju za drugu reprezentaciju
Partizanovac
Tumbo srecna ti 2017g

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.