Лука Марковић, члан младог тима Јувентуса: Остварен први сан, остао је још један

Лука Марковић (19) је од августа прошле године члан Јувентуса. Претходно је осам месеци успешно бранио боје Кротонеа, а пред одлазак на Чизму прошао је Звездину омладинску школу и играо у млађим категоријама Чукаричког.

– Свуда је сјајно што се клуба тиче, међутим, величина Јувентуса много тога говори. Не бих да издвајам ни један од клубова, у сваком ми је лепо на свој начин. У Примавери играм за млади тим Јувентуса, на моју жалост, ситне повреде су ме заустављале да се покажем у најбољем светлу. Одиграо сам 15 утакмица и постигао шест голова, два против Фиорентине, једном са погађао мреже Наполија, Милана, Ђенове и Кјева – подсетио је Марковић.

Остварио се дечачки сан, како то коментаришете?

– Остварио ми се први од два сна, стигао сам у табор европског гиганта, многи нису свесни колико је велики Јувентус. Друга жеља биће ми испуњена кад се нађем међу првотимцима и заиграм званичну утакмицу за први тим, надам се да нећу дуго да чекам ни тај дан. Овде се, у ствари, никад не зна. Не чекам само ја шансу, дугачак је ред талената, сви они једва чекају да се нађу на терену у серији А. Било би некако идеално да се нађем у првој једанаесторици за 20. рођендан, 19. фебруара, али ко ће да прецртава дане на календару још осам месеци.

Са ким сте у контакту од српских фудбалера у Италији?

– Редовно се чујем са Сашом Лукићем, он је у Торину, одемо на кафу и лимунаду.

Да ли поједете чувени специјалитет Азура, нађе ли се пица на столу?

– Не, никако! Само попијемо кафу и лимунаду и то је све. Пице су много тешке, не желим да их једем, није то храна за нас спортисте, професионалце.

Који вам је најдражи гол?

– Нисам могао да пожелим лепши деби у дресу Јувентуса у Примавери. Погодио сам мрежу Милана за коначан резултат – 4:3. Било је 3:3 до 94. минута, тај првенац памтићу цео живот.

Како изгледа један радни дан у кампу Старе даме?

– Имамо обавезу да се сат ипо пре тренинга појавимо у кампу Јувентуса, идемо у теретану, радимо вежбе превенције, опоравка, користимо лед, масажу, прија нам и ласер... Трудимо се да искористимо максимално све што је добро за нас и у нашој користи. Буквално, имамо радно време, малте не смо у кампу од 13-19 часова сваког дана. И није нам никад досадно.