Београђанин који је обишао све континенте, сада је тренер у Фејенорду

1

Обишао је скоро цео свет, а 20. маја прославио тек 32. рођендан, са супругом, Кинескињом Мишел. Лука Лалић, београдско дете из Раковице, каже да је као дечачић трчао за лоптом и на Цераку

ФОТО: Д. Јовановић

Поникао је у млађим категоријама Рада, наставио школовање у Железнику, Чукаричком и Вождовцу. Сад је у Фејенорду, једном од три великана Холандије.

После нашег легендарног тренера Вујадина Бошкова, други је Србин на месту тренера у клубу из Ротердама. Остала је, међутим, у Лукином трајном сећању сезона 2005/06.

Милош Михајлов је отишао у Партизан и био је план да га заменим у првом тиму Вождовца. Одиграо сам свега две пријатељске утакмице за сениоре у току припрема, а на тренингу омладинаца осећао сам се лоше, јер сам радећи у теретани знао и да претерам. Нико да ми се нађе при руци, да каже „стани, мали...” Позлило ми је, проблеми са срцем, ухватио ме је вирус коксаки. Годину нисам могао да се опоравим, да устанем из кревета, једна терапија, друга, трећа, лекови... Први тим је предводио Михаило Мики Ивановић, сад тренер Дорћолаца – почиње причу Лука Лалић, недалеко од клуба у близини Спортског центра „Милан Гале Мушкатировић”.

Време је пролазило, друштво је кренуло свако на своју страну – фудбалску.

После годину ипо узео сам копачке у руке, моја генертација отишла је у Трудбеник. Покушавао сам да се вратим на терен, није лако ишло, превазишли су ме и млађи, због болести. Направио сам храбар и паметан потез, одлучих да прекинем видевши да су бољи, као да је постојала нека баријера. Рекох себи у лице „Лука, бледа си сенка онога пшто си био”. Ништа од жеље да постанем професионалац.

Књига је стајала, каже Лука Лалић, у соби поред опреме за фудбал.

Хтео сам да упишем факултет, мисли су лутале на све стране, онако без плана нисам знао куд` ћу и шта ћу од живота. Отишао сам код Зорана Краљевића, тад тренера у Хумској, захваљујући породици. Волонтирао сам две недеље у Партизану и схватио две ствари – да хоћу да будем тренер, али и да са 19 година немам шта да тражим у Србији.

Почео је да прати и свет модерних телекомуникација.

Преко интернета пријављивао сам се за визе, одбијали су ме из САД, Канаде, Аустралије... Нисам хтео ни да покушавам да шаљем визе у земље западне Европе. Налетих случајно на улици на друга, понуди ми одлазак на Тајланд, размислих после неколико сати „шта ћу ја тамо, белац у Азији, како ћу добити посао...” Отишао сам на слепо, нисам се покајао. Трећег дана ето мени позива да радим у академији Бангкок сокер школе. Газда Британац дао ми је посао, касније ми рече у очи зато што сам беле расе, а не стручњак. Кроз рад са клинцима упознао сам играче, тренере.

Добар глас чуо се до Јужне Кореје.

Остао сам шест месеци, па отишао у Јапан на два. У Кореји сам упознао Аустралијанца и са њим кренуо ка Малезији. Тај клуб више не постоји. Султан-инвеститор се повукао, а кад нема улагача, нема ни пара, ни рада, ни среће. Нестаде клуб. Шта ћу, одох у Сингапур, за Балестијер Калсу играо је тада Емир Лотинац из Новог Пазара. Освојили смо куп, први трофеј у историји клуба, остали у лиги. Радио сам као асистент у стручном штабу, од 19. године сам у тренерским водама, а од 21. уз први тим.

Наставио је крстарење Азијом.

Одлазак на Малдиве није ме занимао, иако су били упорни. Схватио сам да сам у раду са сениорима пропустио много тога. У Сингапуру сам упознао Британца са својом академијом, теренима. Предложио ми је 2012. године да ми препусти вођење прве профсеионалне академије у југоисточној Азији. Водио сам бригу о пет селекција, од осам до 16 година, био једини тренер, недељно пет утакмица, напорно, али занимљиво. Освојили смо разне турнире, 2014. стигао је позив из Европе. Сав срећан, заобилазним путем вратио сам се на моје тло. Пословно. И још нешто, Сингапурћани нису незналице, напротив, одатле играчи одлазе у Манчестер сити, Лидс, Порто, Спортинг... Тамо је 90 одсто стране деце, из Европе, Америке.

Правац – Шведска, чувени турнир Готија куп, незванично првенство света за таленте са свих континената.

Искуство на врхунцу, све расе и нације на једном месту. Пођосмо касније у Сингапур, а у госте нам стигли Кени Далглиш, Сем Олердајс, Паркер... Кренуо је мој нови живот, путовања у Италију, Шпанију, Немачку. Имали смо солидне резултате, мада су нас скептично гледали, у стилу „...ма ко су ови...” Две године ишли смо лети и зими на турнире. Март 2016. – први мој контакт са холандским клубовима, у Шпанији. ПСВ нас је разбио 5:0, нисмо пипнули лоипту, зато смо преслишали Валенсију 1:0, Еспањол 3:1. ПСВ је показао висок ниво, филипсовци су били егал са Барселоном, остали – слабији за класу.

И коначно, стиже Лука Лалић у земљу лала – и фудбала.

Отворио сам себи врата у Шпанији. Проводио сам време уз Александра Ранковића, сећам се да сам му скупљао лопте на Бањици. Недељу дана били смо заједно у Ден Хагу, гледао сам меч млађих селекција Херенвена и Ајакса, тренинге ПСВ Ајндховена, Фејнорда... Мала земља, близу све. Хвала Аци Ранковићу што ми је помогао да видим како то лале раде. Виђамо се, Амстердам ми је испред носа.

Нотес један, па и други у рукама, пуни. Крао је знање од Холанђана.

Упијао сам сваки детаљ са терена, покушавао да разумем систем тренинга, откуд код њих селекција са свих крајева света, Турци, Мароканци, са Суринама... Пет белаца у тиму, све ми је било чудно.

Из тренерског угла, изгледало је овако:

Видео сам добре ствари, улазак у игру по земљи, игру са једним нападачем, техничку поткованост, а и лењост. Лале не воле да трче. За грубу игру – нису. Воле да мазе лопту. Оценио сам да би против два шпица било тешко да играју, вратио сам се у Сингапур са тим информацијама, организовао турнеју у октобру 2016. Пљунуо сам у шаке, направио тренинг за генерацију 2003/04. Играли смо против тимова из Холандије, победили све ривале, чудили су се, не верујући да тим из Сингапура туче њихове екипе. Играли смо против Фејнорда 1:1, отворише ми се врата, рекох себи.

Један загрљај задао је сет размишљања, неверицу и брзу одлуку.

Обратио ми се после утакмице технички директор Фејнорда, импресиониран нашом игром понудио ми је посао и решио сам да поведем најбољег играча, Данца. Од краја 2016. заједно смо у Ротердаму.

Лукина бајка почела је у граду – луци, на ушћу Рајне у Северно море. Пред очима највећа лука у Европи, трећа на свету. Поглед у страну – чувени стадион Де Којп.

До пре месец дана био сам уз селекцију до 15 година. Са Фејенордом имам уговор о сталном запослењу, клуб је у обавези да ми нађе позицију унутар колектива.

Како Холанђани гледају на фудбал, одговор је стигао као из топа.

Другачије виде, ми раздвајамо врсте припрема, физику и технику, а они – не. Тамо не постоји тренинг без лопте, сваки мора да буде најсличнији утакмици.

У Фејнорду, тврди Лалић, најмање 60 одсто је странаца. 

Ваљало би да од њих украдемо разумевање, како они гледају на технику и тактику, паралелно едукују фудбалере, од малих ногу. Форсирају само систем „ПМСД”, а то значи пас, моменат, брзина и директност (енглески). И ја се држим тога, те холандске формуле за успехе. Све се врти око технике и тактике.

И, неизбежно питање за крај – како миришу лале?

Најбоље знам какав је мирис, миришу на самопоуздање, јер верују у себе, али понекад без основа. Видео сам да су три гиганта, љути ривали, Ајакс, Фејенорд и ПСВ, непресушна база талената. Странци њима нису потребни. Имају, ама баш, све. Научио сам сјајно њихов језик, ушао им у размишљања – уздахну Лука Лалић и склопи тренерски буквар.

Холанђани гледају и ка Србији широм отворених очију, ценећи првенствено Лукин спектар знања и радни елан као солитер. Без грама дилеме.

Партизан – мој сан

Отаџбина, тај вечити магнет, за сваког фудбалера, тренера. Зову носталгије ретко ко може да одоли далеко од родног краја.

Имам огромну жељу и јаку вољу да радим у Србији, али само са сениорима. Много сам прошао, видео, научио, хоћу то да једног дана у мојој земљи покажем. Нисам случајно улагао у себе. Партизан је мој сан, иако сам сад у црвено-белом. Емоције су једно, професионализам нешто друго. Цена се не ставља на остварење снова

Једино на Антарктику није био

У пасошу, признаје Лука Лалић, скоро да и нема места за нове печате.

Нисам био само на Антарктику. Захваљујући Фејенорду обишао сам све континенте. Волим да путујем, да радим, знам и не бојим се изазова.

Лиценцу добија на Малти

Да намерава да се бави тренерским послом, недавно је потврдио.

Конкурисао сам у неколико држава и на Малти уписао курс за ПРО лиценцу. Лепа вест дала ми је још већу енергију за све што планирам у овом послу.

У браку са Мишел

Љубав Лукиног живота појавила се током рада у Малезији.

Мишел и ја заједно смо десет година, две у браку. Супруга је Кинескиња из Малезије.

Хоћу да доведем Фејенорд у Србију

Србија је радо примала у госте мајсторе фудбала. Можда је време да поново дођу сународници Кројфа, Гулита, Рајкарда, Ван Бастена...

Тињају у мени идеја и велика жеља да доведем Фејенорд у Србију, свеједно да ли на турнир или да отворимо камп на Маракани, у Хумској или Земунелу, на Златибору, Копаонику... Дивна је то ствар, зашто да не?! И о томе размишљам. Кад може Фејенорд да иде у Загреб сваке године, ко каже да не би и код нас био радо виђен, било где у Србији!

Kоментари (1)

Само регистровани и улоговани корисници могу да оцењују коментаре!

Пpиjaвa Региcтрyј ce

Додај коментар

Преостало карактера:
Suki

Bravoooo

Одговори

Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „СПОРТСКОГ ЖУРНАЛА“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. СПОРТСКИ ЖУРНАЛ ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Да бисте видели остатак вести

Региструјтe Cе Пријавитe Ce

Пpиjaвa

Facebook Пријавa

или

Региcтрyј ce › Заборавили сте лозинку?

Региcтрyј ce

Facebook Пријавa

или

Унесите Вашу адресу е-поште да бисте добили нову шифру