Почетна / Фудбал / Срби у свету

ЗЕТ И ТАСТ – Митровић и Јањић: Само небо може да буде граница

Александар Митровић и Александар Јањић. Зет и таст. Звезда Фулама, први стрелац енглеског Чемпионшипа и некадашњи голгетер суперлигашког калибра, профилисан у Немачкој, Мексику и на Кипру, данас тренер Инђије
ФОТО: ФК Фулам/Архива Журнала

Од злата саткана каријера и само један тренер са овереним печатом. Вечити и највернији, сигурно најискренији. Дипломиран, скоро деценију и по, са највишим звањем ПРО УЕФА. Обојица голгетери, у два различита времена, две деценије касније.

Александар Митровић и Александар Јањић. Зет и таст. Звезда Фулама, први стрелац енглеског Чемпионшипа и некадашњи голгетер суперлигашког калибра, профилисан у Немачкој, Мексику и на Кипру, данас тренер Инђије.

И овај празник проводе заједно, међ` најближима у лондонском Фуламу, у епицентру фудбалског универзума током новогодишњих ферија. Око Божића и Нове године, најпопуларнији спорт у Енглеској, мирише најлепше.

Морамо онда и ми да причамо о фудбалу – насмејао се Митровић на наш позив из Београда, у полувремену невероватног дуела Вулверхемптона и Манчестер ситија (3:2). – Није другачије ни осталим данима, за нас су по том питању увек празници. Буквално 24 сата причамо о фудбалу, анализирамо противнике, акције, тактику, моје партије, тренинге...

А, може ли голгетер таквог профила, којем је судбина доделила ексклузивитет да исписује историју модерног српског фудбала и туче рекорде из давно-прошлих времена, да учи од некадашњег неумољивог нападача Рада, немачког друголигаша Карл Цајс Јене, мексичке Пуебле и кипарског АЕК-а.

Наравно, и то са задовољством! Јања има ту привилегују да ме саветује, као тренер и некадашњи голгетер. Једноставно, осетио сам то при првом разговору, невиђен смисао за фудбал. Кристинин отац је пример исконског професионалца, посвећеног здравом животу. Значи ми кад размењујемо мишљења, гледамо утакмице, анализирамо играче, посебно сада, сваки дан, гледамо утакмице и причамо...

Двојицу голгетера, из два различита времена, две деценије касније, спојила је – Кристина. Као да је од детињства урођену љубав према оцу, нападачу на терену, чије партије је пратила са мамом Невеном, пренела и у судбинским данима, бирајући животног сапутника. Симболика, ништа више...

Често смо, кад нам време дозволи, заједно на тренингу. Иницијатива да радимо заједно дошла је са моје стране, Аца је то прихватио и све је кренуло од тада. Углавном радимо тренинге опоравка и у теретани, скоро никад на терену. Сада је Аци потребан одмор, згуснут је распоред такмичења, мора тело да припреми за наредни напор – објашњава Јањић основу сарадње са зетом неутољиве глади за головима.

Има ли у тим разговорима места критици за првог стрелца Фулама, Чемпионшипа и српског државног тима?

Јања ме не критикује, али увек каже шта има и мени је то довољно. Давно сам окусио да су све то добронамерне речи и труди се да грешке исправим. Значи ми све то, поготово од човека немерљивог искуства, чији живот је био сличан мом. Тренинзи, утакмице, голови, ванременски шаблон, мимо математике и просте једначине – сматра Александар млађи.

Које су то „мане, гледане са стране” прве звезде Орлова и у 2018. години најбољег фудбалера Србије?

Нема човека без недостатака! У Ацином случају пре бих то назвао плодом одређених ситуација, ништа више. Очигледан је невероватан потенцијал и често сугеришем шта би требало да надогради. Верујем да Митровић и даље има неслућене предиспозиције да напредује крупним корацима – дипломатски резонује Александар искуснији.

Ходајући рекордер, пажљиво слушајући речи верног фудбалског саветника, широког осмеха на лицу, надовезао се одговором на питање учесталог обарања рекорда на крилима Орлова:

Тренутно сам још у томе, немам времена много да размишљам, нити да се поносим. Много је утакмица, нижу се тренинзи, обавезе, много брзо се игра. Сигуран сам, значиће то мени и мојој породици, кад завршим каријеру, као доказ да сам урадио нешто у фудбалу. Ових дана, немам времена ни да славим, фокус је увек на наредној утакмици. Размишљаћу о свему, на миру, кад одем у пензију и завршим са фудбалом. Максимално се трудим, али никако не оптерећујем головима.

Прихватио је Митровић и тастов „завет” и прогнозу да тек долази његово време. Аксиом базиран на темељима безброј голова у 2019. години.

– Од почетка каријере, уз савете оца Ивице, бирао сам клубове и средине где могу да напредујем. Најбитније да сам име градио на терену, увек се трудио да напредујем, учим. Тата ми је давно усадио да су рад, ред, дисцплина и веровање у себе, кључ успеха. Тако смо и бирали клубове, најпре Андерлехт, велики степеник после наше лиге, потом Енглеска. Пореметио ме Њукасл, тешке дана провео сам у том клубу и тада сам остао поштен према себи, саиграчима, клубу, тренеру. Сваки дан радио сам на себи, небитно да ли је то била теретана, или терен. Моја каријера увек мора да расте, докле год будем могао да играм. Не знам, нити ме занимају лимити, резултати долазе сами по себи, као производ доброг и поштеног рада!

Гласне су теорије да би без Енглеске, Ацин карактер остао недоречен. Дефинитивно, слаже се с тим и непосредан Митровићев учитељ, у Србији таква „аждаја” не може да сазри.

Има Србија много добрих и талентованих тренера, али недостају нам услови за рад и јако такмичење. Те ствари утичу да момци траже шансу у Србији. Митровић је изабрао најбољи пут – отишао у Андерлхет, чија је пракса ангажовање талентованих играча. Потом следи припрема, годину, или две, и дефинитивно лансирање у орбиту. Само најупорнији имају срећу да достигну те висине. Наша лига је развојна, белгијска, такође. Са бољим условима, изгледало би то сасвим другачије из нашег угла. Фудбалерима, попут Александра Митровића, тесна је данашња фудбалска Србија. Са тим морамо да се помиримо...

Живот, ипак, тим момцима намеће многе муке. Често и судбинског карактера, у диспропорцији са годинама. Ваља све „самлети” и сачувати главу на раменима. Спремну да одговори на највише изазове и остави ногама простор да гордо ходају по терену, док тегови притискају мозак.

Често се последњих година помињу ментални тренинзи. Доживљавам тај појам као више од карактера, гради се кроз живот, неуспехе, разочарања, читавог живота. Имао сам срећу да су родитељи, супруга, увек били уз мене, у најтежим тренуцима. Никад нисам ни размишљао да одустанем, чак ни са минималном минутажом у Њукаслу није ми падало на памет да дигнем руке од фудбала. Научио сам давно да је све лепо кад играш и побеђујеш, међутим, у каријери наиђу и тренуци кад ништа не полази за ногом. И тада, снага личности долази до изражаја, најбитније да у тим тренуцима радиш јако, уверен да долазе бољи дани. Тренутак никако не сме да одведе на погрешан пут – порука је Александра Митровића из Лондона, у освит 2020. године.

Срећно!

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

SRBA
Bravo mali i srecno dalje!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.