PRVA PIŠTALJKA KINE - Milorad Mažić: Brzi voz koji niko ne može da zaustavi... Peking, sa skoro 30 miliona stanovnika, lakše je preći nego Beograd

4

Kinezi već drugu godinu imaju VAR i u rangu ispod elitnog

FOTO: N. Negovanović

Dok se sušilo mastilo na sveže overenom milionskom ugovoru sa kineskim poslodavcima, sebi je u martovskim danima poverio ekskluzivan zadatak: „Moram i ovde da budem najbolji!” Niko to, od kako se krpenjača zakotrljala na blatušama kugle zemaljske i začula pištaljka, u ime prvih naznaka profesionalnog fudbala, nije upisao u karijeri.

Istrajao je i uspeo. Prvi i jedini na dva kontinenta. Evropi i Aziji. U dve različite države. Srbiji i Kini. Na teritoriji dva dijametralno suprotna sveta. Međ` ponosnim Srbima i upornim Kinezima... A, da li je baš sve tako različito u naoko dve nespojive suprotnosti i je li slučajno Srbin Milorad Mažić promovisan u sudiju od poverenja kineske fudbalske federacije?

– Naš mentalitet ima toliko sličnosti da amortizuje mnoge različitosti i hiljade kilometara udaljenosti. Spaja nas neviđena želja za gostoprimstvom. Kinezi bi sve dali da vas ugoste na najbolji način. Toliko da ponekad i preteraju! A, mi i dalje gajimo empatiju prema ljudima, vaspitavani da najbolje što imamo iznesemo pred gosta, nezavisno ko je u pitanju, pa čak i neznanac. Na zapadu postoji forma i to je kraj – u susret novoj 2020. i božićnim praznicima, u rodnom Vrbasu, potencira Mažić sve ređe, okom skoro nevidljive, resurse modernog doba.

Kina danas nije ni nalik onoj iz 1978. „sa 500 automobila na prašnjavim pekinškim kaldrmama”.

– Uživao sam u zemlji, čija ekspanzija izgleda kao brzi voz, koji više niko ne može da zaustavi. Već je u velikoj brzini i ako se neko drzne da to pokuša, neće moći! Kina grabi ka vrhu svetske piramide i nudi mnogo više, nego što običan čovek može da pretpostavi. Situacija je, uživo, sasvim drugačija, Evropljanima skoro nepojmljiva. Druge su to dimenzije, pogotovo u ekonomskoj sferi i protoku novca. Teret čitavog sveta premestio se u Kinu. Zato sam i tu nagradu za najboljeg sudiju Kine doživeo kao ukras 2019. godine. Postavio sam cilj, kad sam već dobio priliku da se domognem Kine, i iskoračim napred, napravim neko što dosad nije.

Dan u užurbanom Pekingu, čije ulice i mostove ne dotiče moderno vreme, izgleda sasvim drugačije od onog u Vrbasu. A, kako i ne bi:

– Peking ima ulicu sa 30.000 stanovnika, koliko ima čitav moj rodni grad. Za Kineze su te relacije nepojmljive. Kao i za nas da voz „gazi” brzinom od oko 400 kilometara na sat. A, ovaj deo oko mostova i ulica pojednostaviću vam običnom slikom – Peking, sa skoro 30 miliona stanovnika, lakše je preći nego Beograd. Osetio sam to pre nekoliko dana, dolazeći na proslavu stogodišnjice fudbalskog saveza. Čep na Brankovom mostu i – kraj.

Ugovor je overio poslednje nedelje februara i sedam dana kasnije bio na terenu. Kao čovek od kojeg Kinezi imaju ogromna očekivanja – da sudi svako kolo i uči njihovu decu. A, kažu – kome to povere, taj mora da ima „nadčovečansku moć”.

– Nisam imao velikih iskustava, čitao sam o istoriji, kulturi, pogotovo dela Konfučija. Čuo sam ranije da na istim temeljima počivaju misli današnjih Kineza. Zatražio sam kratko vreme za adaptaciju, kao stranac, u sasvim nepoznatoj priči. Sve je za mene bilo strano! Odnosi, stadioni, saradnja sa kolegama, komunikacija, uz poseban izazov „razgovora” sa VAR sobom. I taj period dao mi je energiju.

Kao poseban uvod u dosad nezabeleženu priču. O usponu kineskog fudbala, neumoljivog proizvoda ekonomije najnovijeg svetskog tigra.

– Dovoljno je samo reći – Kina danas, bez sata čekanja, može da organizuje Mondijal. Grade se još tri stadiona, u Šangaju i Pekingu. Neke, poput nacionalnih u glavnom gradu i Gvangžou, nisam ni video. A, taj Gvangžou, sa dva superligaša, ima preko 20 modernih stadiona!? Moje kolege imaju poseban tretman – kao obavezan predmet na Fakuletu za fizičko vaspitanje u Pekingu, uveden je predmet „Fudbalski sudija”. To su metafizičke relacije, s druge strane realnosti. FIFA zemlju ogromnog potencijala i nesagledivih resursa, kroz razne programe, maksimalno involvira u svoj sistem.

Pričaju o velikoj Jugoslaviji, sećaju se Valtera

Veliki ugled Srbije u Kini – još jedan naš prazan mit ili realnost?

– Kina je druželjubiva, otvorena zemlja, s poštovanjem prema ljudima iz Evrope. Srednje starije generacije pričaju o velikoj Jugoslaviji, sećaju se Bate Živojinovića, pogotovo dva filma „Valter brani Sarajevo“ i „Most”, napamet znaju pesmu „Bela, ćao”, na kineskom, naravno.

 

Besprekorno organizovano takmičenje ima i bezbroj iskušenja. I sve Kinezi, odlučnošću i brzinom, neutralizuju.

– Putovao sam isključivo dan pred utakmicu, avionom, ili brzim vozom. Ako je putovanje vozom duže od tri i po sata, onda pravac avion. Najduži letovi bili su prema Šenženu i Gvangžou, od po tri i po sata. Utakmice se, uglavnom, igraju od 19,35, zbog TV prava, retko od 18, ili 15,30. U poslednjem terminu, sudio sam možda i najtežu utakmicu u karijeri, između ekipa Piksija Stojkovića i Saleta Stanojevića. Pobedio je Piksijev Gvangžou RiF, sa 3:1. Sale nije nažalost imao tim, ispao je kasnije taj klub. Piksi igra napadački, sa odličnim strancima, ali... Ta vlaga i danas mi pritiska pluća. Nemoguće je bilo na terenu, uložio sam poslednji atom snage. Početkom drugog poluvremena, odlično se sećam, Dembele mi je rekao: „Blokirano mi je telo, ne mogu da se pokrenem”.

Imao je i još izazova na terenu. Često i u komunikaciji sa kolegama.

– Najbolje sam sarađivao sa VAR sudijom, kojeg je nepoznavanje engleskog jezika koštalo FIFA grba. Jednostavno, momak odlično razume fudbal. Sa svega četiri reči engleskog jezika, delovao je besprekorno. U tome je poenta, VAR-a: cela tehnologija je supstrat, alat za pomoć... Sudije ne treba da menjaju pristup. Najveći motiv, kad izlazim na teren, skopčan je u želji da budem bolji od videa. Od 15 kamera, nebitan je broj, svih tih lica sa ogromnom podrškom modernih tehnologija. I da čovek bude bolji od svih njih zajedno. Ima li većeg uspeha?

Svodeći račune posle još jednog uspeha, možda i ukrasu lične priče sa pištaljkom, Milorad Mažić, specijalno za čitaoce Žurnala, otkriva osnovnu filozofiju, ključ uspeha:

– Priprema je sve u suđenju! Tom logikom vodio sam se u Kini i uspeo. Učio kineski jezik, koji nije lak, zbog lakše komunikacije sa kolegama. Izučavao sam zemlju, ljude, običaje, protivnike, klubove... U 30 utakmica promenio sam samo tri odluke i to sve u prvih nekoliko kola, 15 uzastopnih mečeva nisam ni koristio VAR. Sa ovim iskustvom, u 99 odsto slučajeva na terenu, mogu da procenim da li sam doneo diskutabilnu, ili pogrešnu odluku, uz pomoć „mišića, iz stomaka”, precizno – intuicije. U brzom fudbalu, i kad sve vidite, postoji taj trenutak, činjenica koja kaže „ne”. Prvobitni fokus, takozvani fleš, za mene je najbitniji. Ti zakoni svuda važe, nebitno ko su rivali na terenu!

Komentari (4)

Samo registrovani i ulogovani korisnici mogu da ocenjuju komentare!

Prijava Registruj se

Dodaj komentar

Preostalo karaktera:
Miki

Mažiću, o Beogradu i njegovom saobraćaju niko ne vodi računa. Metro neće biti gotov ni za 100 godina a regulacija saobraćaja kao za vreme nekadašnjih Turaka. Da su ovi današnji Turci, Beograd bi bio regulisan grad i kamo sreće da su još ostali.

Odgovori
BokiUSA

Ali zato je u Beogradu lakše dosuditi dva penala za Zvezdu na derbiju, nego u Kini za neki njihov klub!

Odgovori
Deki

Najveći licemer među sudijama! Kad se samo setim finala kupa 2017, kad je za 20 minuta iskartonirao celu odbranu i sredinu Partizan (5 žutih kartona), al džaba sve! Uzeo Partizan duplu krunu! Zato se sad više ništa ne prepušta slučaju da se ne bi ponovio neki Voždovac!

Odgovori
2016

Ali je zato Mazic 2016 u Finalu kupa masakrirao Javor a u korist Partizana. On je losak

Odgovori

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija SPORTSKOG ŽURNALA ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne - skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „SPORTSKOG ŽURNALA“ kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. SPORTSKI ŽURNAL ONLINE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za skraćivanje komentara i njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera, i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Da biste videli ostatak vesti

Registrujte Se Prijavite Se

Prijava

Facebook Prijava

ili

Registruj se › Zaboravili ste lozinku?

Registruj se

Facebook Prijava

ili

Unesite Vašu adresu e-pošte da biste dobili novu šifru