Miodrag, dete OFK Beograda, igrao na svim kontinentima osim na australijskom

Tweet

Miodrag Anđelković, dete OFK Beograda, nekadašnji kapiten u elitnom rangu takmičenja, fudbalski je romantik u duši. Vraća slike života ispred očiju u porodičnom domu na Dorćolu. I nije mu lako. Priznaje.

Obišao je skoro celu zemaljsku kuglu, u nekoj od država igrao i dva, tri puta. Ukupna brojka fudbalskih stanica u karijeri glasi – 19 zemalja!

– Mnogo je slika u glavi, misli me naročito ovih dana vode na sve strane. Često gledam i zavrtim globus i kažem sebi „pa ti si Miki svetski putnik!” Svuda sam zakoračio, obuvao kopačke i igrao utakmice osim u Australiji. Verujem da ću sa porodicom da ugledam i najudaljeniji kontinent, da pomilujem i kengure, slikam se sa decom pored simpatičnih životinja – pričao je Miodrag Anđelković, spremajući se za odlazak na jutarnji trening na svojoj Karaburmi.

Napunio je pasoše pečatima, sa nekoliko nema dodirne tačke, više stotina puta pakovao kofere i raspakivao.

– Igrao sam u Severnoj Americi za Brentford galaksi iz Kanade, u Južnoj Americi za brazilske klubove Fluminense i Korićibu, dug je spisak i evropskih ekipa čije sam dresove oblačio, u Španiji, Nemačkoj, Izraelu, Ukrajini, Poljskoj, Rumuniji, Kazahstanu, a u okviru Lige šampiona Azije igrao sam protiv afričkih timova iz Tunisa, Alžira, Maroka. Video sam i kako je u Južnoj Koreji, Japanu, Kini. I upravo mi je najmnogoljudnija zemlja sveta ostala u posebnom pamćenju.

Nikad iz pamćenja neće, kaže, moći da izbriše 2008.

– Olimpijska godina, za mene jedna od najlepših u životu. Na svet je 23. marta te godine, u Dalijenu, došla prva od tri ćerke, Mia. I evo upravo baš smo joj proslavili rođendan. Dve godine kasnije rodila se Daša, pa 2012. Jovana, takođe u Beogradu.

Taj olimpijski plamen zasvetluca Anđelkoviću često pred očima.

– Utonem u san i mislima se odjednom nađem u Pekingu, na hiljade sportista oko mene, svi jure i žure, sa jednog na drugo takmičenje. Lepota života. Kad bi vreme moglo da se vrati bio bih najsrećniji na svetu. To što su Kinezi tad uradili, nešto tako veliko i za divljenje, niko zaista ne može da ponovi. Nikad! Imali su milion volontera, eto samo jednog od primera.

Ovih dana, dok je na snazi vanredno stanje, oči svih u Srbiji usmerene su ka borbi sa koronavirusom, očuvanju zdravlja najbližih, ali i ka pomoći kineskog naroda u vidu pošiljke razne medicinske opreme.

– O Kini bih mogao čitav dan da pričam, samo u superlativu! U parku, recimo, Kinezi gledaju svoje i tuđe dete, podjednako su im važna. Nama nedostaje kineska disciplina. I čvrsta ruka. Samo to.

Vojnički način života nije stran Anđelkoviću, treneru u stručnom štabu prvog tima Rada.

– Bio sam i po mesec dana u karantinu, jedne, pa druge i treće pripreme u Kazahstanu, kad se samo toga setim. Ne vidim ni jedan problem, samo ga sami sebi stvaramo.

Iz sata u sat, danima, građani se pozivaju na poštovanje odluke Vlade Republike Srbije da se svi stritkno pridržavamo propisanih mera kako bi bilo što manje zaraženih koronavirusom.

– Reda mora da ima, pogotovo sad kad je na snazi vanredno stanje. I dete dobije porciju, oseti prutić ili ga roditelj blago istambura, pa se zamisli i tako malo ume da razmisli da li će opet nešto slično da uradi. Svi smo bili klinci, zakasniš jednom, pa onda pitaš na svakih pet minuta koliko je sati... – ima recept Anđelković, otac troje dece.