Почетна / Фудбал / Срби у свету

Александар Линта по одласку из Казахстана: Време је за нова искушења

Пандемија изазвана коронавирусом довела је до проблема на глобалном нивоу у свим сферама друштва, а није поштеђен ни спорт
ФОТО: Лична архива

Планови су многима поремећени, а због финансијских проблема већина клубова одлучила се за ригорозне мере. Углавном се прво иде на “резање” плата, али све чешће се клубови одлучују и на проглашење банкрота.

Углавном у таквим причама први “страдају” странци где год да играју или раде као тренери, а упркос уговору без посла су недавно у казахстанском Иртишу остали српски стручњаци Милан Милановић и Александар Линта. 

- После скоро две године рада морали смо да напустимо Иртиш, јер је клуб услед финансијских проблема иступио из лиге. На крах клуба није утицала само корона, већ су се генерално нагомилали проблеми. Иртиш је морао да исплати једног тренера мислим да је Бугарин, онда су купили доста страних играча, нису се ту снашли са финансијама и десило се то што се десило. Званично још нису банкротирали, надају се да ће успети да поправе финансијску ситуацију, али велики број спонзора је одустао и то је проблем – истакао је Александар Линта, сад већ некадашњи тренер Иртиша.

Какав је казахстански фудбал генерално и како је вама било у Иртишу?

- Волео бих да Иртиш реши све проблеме, јер су једни тако велики клуб у регији, имају одличну инфраструктуру и навијаче. Пре пар година играли су против Црвене звезде, да није било ових проблема поново би били ту уз Астану, Кајрат. Гене-рално фудбал у Казахстану је доста напредовао, а оно што је најважније сви имају велике спортске центре типа нашег “Телеоптика”. Што се тиче квалитета доста се ослањају на странце. Дозвољено је да чак осморица буду на терену, без Белоруса и играча из околних земаља. Са њима имају неки посебан договор.

Радили сте на Исланду, Словенији, Србији, Казахстану, колико се разликује фудбал у свим овим земљама?

- Свака земља је специфична. Исланђани су физички доминантни, код нас се више иде на тактику-технику, а у Казахстану је нешто између, баш због великог броја страних играча. Углавном у свакој земљи сам доста тога научио.

Играли сте 15 година на Исланду, какве су успомене из те земље, колико је фудбалски напредовала?

- Отишао сам на Исланд кад сам имао 21 годину. Сигурно не бих провео у тој земљи 15 година да ми није било лепо. По завршетку играчке каријер 2013. године одлучио сам да се вратим у Србији. На Исланду ми је рођено двоје деце, а треће код нас одмах по доласку такорећи.

Због чега нисте остали на Исланду?

- Искрено заситили смо се свега, али и породица је била приоритет, старија ћерка је требало да крене у школу. Радио сам као тренер-играч две године на Исланду и то ми је драгоцено искуство.

Да ли је тачно да су и данас многи играч полу професионалци?

- То је било раније, сада је другачије.Фудбал на Исланду је доста напредовао, можда квалитет није као у већини европских земаља, али су физички изузетно јаки. Доста се улаже у инфраструктуру, по неколико терена има сваки клуб. Земља са 300.000 становника успела је да се пласира на Првенство Европе и Првенство света, што није мала ствар. Лига им је сад доста захтевна, раније су играли само домаћи играчи, данас долазе Данци, Енглези, Шпанци, повратници из иностранства. Некад је рукомет био спорт број један, а данас је то на Исланду фудбал.

Није вам било тешко због прилично сурове климе?

- Клима је заиста необична, имају практично два годишња доба зиму и лето. Земља је вулканског порекла, нема дрвећа, углавном има доста маховине. Ипак, природа је лепа.

Да ли је истекао “стаж” помоћника, планирате ли да се окушате и као шеф стручног штаба?

- Проблем је била лиценца, међутим сад је и то решено, ускоро завршавам школу, али имам право да радим као шеф струке и сада. Било је ових дана позива из неких домаћих клубова, мада је иностранство приоритет. Ко зна можда се поново вратим на Исланд – закључио је Линта.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.