Догодило се то у септембру 1978. године, једини пут кад је најтрофејнији српски клуб успео да прође даље у евро куповима после пораза од три разлике у првој утакмици.
Црвено-бели су у других 45 минута постигли четири гола и изборили пролаз, преломан је био улазак у игру Боровнице. Са два гола главом усмерио каријеру у блиставом смеру. Доброћудни брка је и данас поштован на Маракани, не пропушта утакмице вољеног клуба...
– Шансе су нам мале, али нада постоји и нико не може да нам је одузме. Мора се чвршће и брже него у Италији, да дамо гол у првом полувремену и онда је све могуће – шири оптимизам Здравко Боровница.
Игра из Ређо Емилије не доноси охрабрење?
– Штета што није повољнији резултат, да је барем 2:0 много бих већи оптимиста био. Не ваља ни што је противник из Италије, све делује нереално, али требало би да се зна да су се на Маракани дешавала чуда.
Вашу генерацију је после пораза од 2:5 дочекало 55.000 људи, сада ће посета сигурно бити далеко мања:
– Променила су се времена, али не мења се да је Звезда чудо. Окупљало се и на првенственим утакмицама више од 20.000 људи. Надам се да ће северна трибина да повуче и буде пуна, у том случају и посета могла да буде 30.000. Позивам и ја навијаче да дају подршку.
Који је био рецепт да направите шокантан преокрет 1978. године, прескочите Динамо и направите први корак према финалу УЕФА купа?
– Имали смо добру екипу, давали смо једни другима наду да није готово. Практично смо већ били испали, јер ј било полувреме пре краја у укупном збиру 6:2 за њих. Динамо је имао сјајан тим, Ридигер је био на 1:0 два пута сам...
На крају је пресудио аутогол?
– Попадали су на земљу, нису знали где се налазе. Било ми их је мало и жао...
Јесте ли од Дулета Савића чули за Ћосићев савет тренеру Бранку Станковићу да вас стави у напад од старта?
– Сећам се да је Стане у карантину рекао: „Боровница ће прво на клупу, па ће да уђе и реши“. Можда је имао осећај.
Оба гола дали сте главом, као и већину у каријери?
– Око 70 до 80 одсто голова било је главом.
Ко је више центрирао ка вама, Пижон или Шестић?
– Подједнако. Лакше ми је било кад је Пижон центрирао, мој кум Шеле ме је више трзао.
Један сте од ретких Звездиних истакнутих играча који је пружао добре игре као дефанзивац и шпиц?
– Био сам универзалац, био шпиц, полушпиц, задњи везни, па либеро до краја каријере. Мој некадашњи тренер Ердељан, иначе велики господин, причао ми је: „Како те је зезнуо, ти си голгетер“. Видело се да му је било криво, нисам га у почетку схватао и било ми је битно што сам у Звезди, а онда ми је било јасно да је у праву. Кад либеро одигра без грешке нико скоро и не спомене, а кад даш голове увек си у првом плану.
Са ким сте у четвртак на стадиону?
– Стандардна екипа: кум Шеле, Љуковчан, Ђаковић из Пазове...
Половина историјског тима биће у гледалишту. Да су на терену асови калибра Пижона и Шестића снови о елиминацији Сасуола били би много ближи јави...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.