Пише: Златибор Репић
Српски клубови, попут многих осталих који не спадају у врх европског фудбала, најважније европске утакмице играју на почетку сезоне, у јулу и августу. Тешко је оптималну форму достићи у том периоду без обзира на претходне припреме дуге обично шест недеља. Због тога свака утакмица у том периоду значи много и доноси предност над противницима иза којих је мање такмичарских мечева.
Прошлонедељни меч Партизан – Малатија најбољи је доказ колико ранији старт првенства може да значи у квалификационом дуелу за Лигу Европе. Иако су црно-бели играчки и, посебно због традиције, клуб на далеко вишем нивоу од турске екипе, чини се да је у четвртак превагу донела форма. До ње не може да се стигне само тренинзима и утакмицама једном недељно после двомесечне или тромесечне летње паузе.
Из тих разлога наши клубови су у повољнијем положају у односу на клубове из јачих лига. Зато је неоправдано и сувишно одлагати сусрете у почетним колима јер, без обзира колики је фонд играча одређене екипе, умор долази касније, а почетни такмичарски ритам може да доведе тим само у повлашћенији положај ма како то чудно звучало.
Пре четири године Војводина је декласирала Сампдорију у Торину с 4:0 и приредила можда и највеће изненађење у квалификацијама за Лигу Европе. Наш шампионат био је у току, а Италијани су играли само припремне мечеве. Већ недељу дана касније у Новом Саду, некадашњи вицешампион Старог континента био је у бољој форми, победио је 2:0, али је пресудило убедљиво славље Лала на Апенинима.
Због тога би „благодете” раног почетка првенства наши клубови требало максимално да искористе, а не да се жале како им је тешко да двапут недељно јуре победе. До умора је нормално да дође касније, на јесен кад је иза тимова двадесетак и више утакмица и кад је најважније имати велики фонд играча.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.