Немачки медији и тамошњи релевантни фудбалски фактори величају ефикасност Бајерна у Београду и, разумљиво, четвороструког стрелца Роберта Левандовског. Понајвише Ковачевог наследника на клупи – Ханси Дитера Флика.
Насупрот Германима, наш истакнути играчки и тренерски првак с домицилом у Франкфурту Драгослав Степановић утеху за „шестицу” без датог гола тражи у веродостојној играчкој (не)квалитативној стварности првотимаца Црвене звезде.
– Пораз сам очекивао, слагао бих, и оволико висок. Али, сходно немотивисаности и немоћи Звездиних играча, могло је да буде и црње! Милеру је, рецимо, криво што нису постигли више голова. Типично немачки: ако могу да дају 50 – јури ће и 51!
А, српски: лако одустајање и посустајање кад не иде, центаршут не прође, дриблинг не успе..?
– Звезду је деценијама красила особина враћања из „мртвих”, сад се некако изгубила с ангажовањем иностраних играча сумњивог квалитета. Донекле послуже у домаћим такмичарским оквирима, изван су просто невидљиви. Што су и показали прошле и ове године у Лиги шампиона.
Мислите ли и на Марка Марина?
– Ведета је у Србији, играч тренутка и потеза. Поприлично неприметан у европским утакмицама, неиздржљив у дуелима и некако увек извуче дебљи крај. Зато се и враћа по лопту не би ли из дубине направио нешто. А, гол је одатле много далек... за њега...
Комплетан текст можете да прочитате у броју Спортског журнала за 28. новембар. Уколико желите да се претплатите на електронско издање Журнала кликните ОВДЕ.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.