Холандија. Ротердам. Петак јутро. Аеродром. Фудбалери Партизана, лица „начичканих” тугом, чекају лет за Београд.
Очигледно, после непроспаване ноћи, продукта ремија са АЗ Алкмаром – иницијацијом прекида сна о пролећу у Лиги Европе.
Милош Вазура, генерални директор, по уласку у просторију прилази столовима и храбри црно-беле. Нарочито стручни штаб, предвођен тренером Савом Милошевићем.
И, љубазно, несумњиво – с болом у души, одговара на Журналово питање: како сте преживели Партизаново холандско „од сјаја до очаја” за свега пет минута?
– Тешко... Најтеже до сада!
Поглед... у даљини...
– Одиграли смо сјајну утакмицу, показали да заслужујемо Европу. У свим великим мечевима изгледали смо како треба. Притом, почели смо и с консолидацијом у првенству: с великом разликом побеђујемо све противнике. Имамо најбољи тим, ово неће да утиче на клуб...
Кратка станка...
– Изгубљена је велика шанса, на жалост, све смо просули сами: били добри и нисмо у последњих пет минута. АЗ се ништа није питао, баш као ни Астана, Холанђани и Манчестер у Београду. Из Алкмара су се бусали: „Партизан је био бољи у Хумској јер смо остали с десеторицом”, не, није истина, већ зато што смо квалитетнији тим.
Добро, Парни ваљак је (играчки) стабилизован, да ли и финансијски?
– Изгубили смо озбиљан новац чињеницом да нисмо прошли даље. Кад се игра Лига Европе све је стабилније: много више пара, трансфера... Екипа је селектирана тако да имамо младе, екстра младе, старије и екстремно старије играче. Ето, кад се тако нешто направи, цене најмлађих иду горе. Међутим, велика, велика прилика је пропуштена. Европа је могла и даље да гледа Партизанове бисере.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.