Подвиг генерације нишког Радничког на почетку осамдесетих прошлог века уписан је златним словима у историји клуба. Шездесетак година после оснивања, због изузетних и резултата вредних правог и истинског дивљења дотле мало познатог клуба ван СФР Југославије, сазнало се широм Европе и за Ниш и за Раднички.
А тог априла 1982. на међународној сцени нишки Раднички, као један од најуспешнијих југословенских фудбалских колектива, и у свом другом од три узастопна учешћа у званичном међународном такмичењу, винуо се до европских врхова и небеса – од краја лета претходне 1981, када је изборио играње у Купу УЕФА, без сумњи, реномиранијем него што је данашња Лига Европе, све до пролећа пре 37 година, Реал са Нишаве газио је редом. Стигао је Раднички до неслућених висина и полуфинала другог по квалитету европског лигашког такмичења.
До две историјске утакмице са немачким представником ХСВ-ом, у полуфиналу Купа УЕФА, екипа Радничког коју је предводио изузетан стручњак и у једном периоду средином седамдесетих година и селектор репрезентације Југославије, Душан Ненковић, избацила је клубове далеко веће репутације. Положили су оружје пред нишким Радничким: италијански Наполи, Грасхоперс из Швајцарске, прослављени холандски Фејенорд, Данди јунајтед из Шкотске.
Раднички – Хамбургер 2:1 (0:0)
Ниш - Стадион: Чаир. Гледалаца: 25.000. Судија: Луиђи Ањели (Италија). Стрелци: Бегановић у 50. и Обрадовић у 78. минуту за Раднички, а Фон Хесен у 57. минуту за Хамбургер.
РАДНИЧКИ: Миленковић, Гавриловић, Обрадовић, Бојовић, Војиновић, Дризић, Стојиљковић, Ђорђевић, Николић (Станковић), Алексић (Радосављевић), Бегановић.
ХАМБУРГЕР: Штајн, Калц, Грох, Јакобс (Ђорђевић), Јеронимус, Хартвиг, Милевски, Фон Хесен, Хрубеш, Вемајер, Баструп.
А то полуфинале на Чаиру, пуном „као око“, јер је сат и по пре утакмице на трибинама било 25.000 навијача, а испред стадиона остале хиљаде и хиљаде, требало је доживети. Предвођен тренером Ненковићем, који је причао мало, а знао много, Раднички је био без Александра Панајотовића јунака утакмице четвртфинала са Данди јунајтедом (због жутих картона) и храбро је сачекао мегдан са Хамбургером и чијем је саставу било петорице репрезентативаца Немачке. Нико се тога није уплашио.
На мегдан прослављеном клубу из Немачке тренер Ненковић извео је екипу у формацији 4-3-3: голман Зоран Миленковић, бекови Милован Обрадовић и Стојан Гавриловић, центархалфови Мирослав Војиновић и Милош Дризић, фудбалери средине Зоран Бојовић, Бранислав Ђорђевић и Славољуб Николић, и нападачи Миодраг Стојиљковић, Санид Бегановић и Мирослав Алексић. У последњој трећини сусрета заиграли су и Драган Радосављевић и Иван Станковић.
Прво полувреме је завршено без голова. На почетку наставка, у 50. минуту, Санид Бегановић је постигао водећи гол за Раднички, али брзо је изједначио Фон Хесбен. Победнички гол за Раднички постигао је 12 минута пре краја Милован Обрадовић који је са лоптом, коју је примио на средини терена кренуо у продор, преварио тројицу гостујућих играча а онда, када је избио пред Штајна, послао лопту у мрежу поред немачког голмана. За славље, за историјску победу, за причу која траје и данас, и трајаће док је нишког клуба. У том тренутку Раднички је био једини представник СФРЈ на европској сцени.
У реваншу, за улазак у финале Хамбургер је био бољи, савладао је Раднички са 5:1 и освојио Куп УЕФА. Али нишко полуфинале са Немцима, као и „Нишко фудбалско пролеће” памте се и даље траје.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.