Каже Гафуров да је научио готово све српске обичаје, јер је већ имао прилику да иде на славе фудбалера са којима се интезивно дружи. Поштује обичаје нашег народна, а највише му прија што су људи гостољубиви и насмејани.
– Знам одлично какви су обичаји за Васкрс. Другови су прошле године доносили јаја да се куцамо, било је занимљиво, весело, ми смо један добар тим позитивних момака и заиста је задовољство бити део те целине. Био сам и на слави код појединих момака, осећао сам се као да сам у свом дому и хвала им на томе. Није лако кад из потпуно друге средине дођете у место где никога не познајете. Наш тим чине сјајни људи – прича Гафуров док шета ивањичким улицама.
У Ивањици сви имају неки надимак, људи се препознају по њима, па је и Узбек, из милоште, добио надимак Хуси. Ивањичани га обожавају, јер даје несебичан допринос успесима фудбалског клуба који је у срцима сваког од њих.
– Нисам, на почетку, знао језик и мислио сам да ћу имати баш много проблема. Сви су били стрпљиви са мном, споразумевали смо се тешко, али смо функционисали. Ивањица је мало место, овде се сви познају, труде се да ти помогну, испоштују… Никада нисам имао ни најмању непријатност. Прелепо ми је у градићу крај Моравице.
Гостољубивост људи у овом крају исказује се превасходно топлим речима добродошлице, а онда и богатом трпезом.
– Храна у Србији је одлична. Пробао сам скоро сва традиционална српска јела, сир, кајмак из ивањичког краја, гибаницу, роштиљ… Тешко ми је да нешто издвојим, ако треба да се изјасним, највише ми се допала пастрмка. Показали су ми како у једном потезу да је очистим, све ми је било занимљиво и укусно.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.