Пише: Бранко Спасојевић
Лазар Лукић и Милош Ђорђић без ФИФА знака. Вест од суботе, требало би да буде потврђена последњег септембарског дана, кад врх Фудбалског савеза Србије, преко Судијског одељења, по традицији, шаље у Нион списак интернационалаца за наредну годину.
Дотад, може свашта да се деси. Да ли је ФСС решио хитно да гаси ватру, пласираном и са врха непотврђеном информацијом о брисању београдских судија, или има у плану да се „обрачуна” са омиљеним судијским двојцем, данас је тешко рећи.
Истину да Лукић и Ђорђић нису ни заслужили статус интернационалаца, ипак, нико не може да порекне.
Волшебно унапређен прошле године, као својеврстан парадокс да ФИФА грб добија у смирај четврте животне деценије, Лукићев случај најбољи је доказ срозавања домаће школе.
Судио је и вечити дерби, годинама има добар статус на српским теренима и ту се крије објашњење због чега су многе разумне норме прекорачене у Лукићевој промоцији.
Није бољи ни Ђорђићев пример. Прошле су две године откако је унапређен, на опште изненађење, у интернационалца, међутим, до данас уписао је само једну европску утакмицу са статусом главног судије (!).
И то овог августа... Имао је проблема на тестовима енглеског и у случају да у септембру, одлуком ФСС, буде избрисан са листе могао би да буде уписан као редак пример интернационалца, са двогодишњим стажом и само једном међународном утакмицом ван граница Србије!
„Одстрел” Лукића и Ђорђића, уз евентуалне санкције, неће, ипак, решити проблем српског фудбала. Једноставно, Лукић и Ђорђић нису проблем.
Двојац и њихове грешке последица су системског фалша. Узроци су на другој страни, далеко од моћи момака са пиштаљком.
У врху судијске организације и њеној сивој еминенцији, генераторима свих проблема! На ту адресу ваљало би чистка да закуца...
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.