ПИШЕ: Милорад Бјелогрлић
Фудбал би требало да доноси радост људима, а не да их баца у очај. Најбоља дефиниција актуелног стања у српском фудбалу. Некада се ни у једну српску кафану није могло ући, а да се не прича о фудбалу. Он је увек био доминантна тема. После оног давног рата се причало о Митићу, Бобеку, Беари, затим о Шекуларцу, Галићу, Васовићу, десетак година касније о Џаји, Кулету, Пижону, Пиксију, Моци, пред овај последњи рат о Деји, Панчеву, Просинечком, Мијату…
Сада у кафанама доминирају неке суморне теме. О фудбалу више нико и не прича. Дошла нека тешка времена када се фудбал већини мушке популације смучио и народ све слабије одлази на стадионе. Трибине су тренутно празне због вируса, али и пре тога на већини утакмица број гледалаца није прелазио „магичну” цифру од три хиљаде.
Не зна се где је горе стање. Репрезентативне селекције бележе лоше резултате, а будимо искрени и врло слабо играју. Не буде наду у боље дане. У Партизану је смењен тренер са којим су до пре два месеца обећавали блиставу будућност. На ред је дошла и Црвена звезда. „Црвено-бели” су се опростили од учешћа у Лиги шампиона у којој су играли минуле две године.
Пораз после извођења пенала се може подвести под чувену флоскулу да „црвено-бели” нису имали среће, али… Јасно да срећа није одлучивала. Једноставно Црвена звезда нема ни игру, ни идеју, ни уиграну комбинацију, а ни квалитетан тим. Поштено говорећи и против претходног ривала, шампиона Албаније, наш представник је имао много среће.
Свима је апсолутно јасно да српски фудбал по инфраструктури, материјалним средствима, традицији далеко заостаје за Западом, али Срби су “мајстори” да властити положај учине још тежим. Постали су ексклузивци у доношењу неразумних одлука. Славољуб Муслин је одвео Србију на Светско првенство у Русију, па је на волшебан начин смењен без сувислог објашњења. Владан Милојевић је на убедљив начин освајао домаће титуле са Црвеном звездом, два пута узастопно се пласирао у Лигу шампиона и на крају је отишао. Зашто, то је и данас непознаница.
Прича челних људи у српском фудбалу је прво бајка, онда роман, затим драма, потом трагедија и на крају фарса. Чувени немачки филозоф Хегел је овако писао о неким људима из других области живота, али идеална мисао и за стање у српском фудбалу.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.