Пише: Златибор Репић
Прошао је други вечити дерби без публике, различит од претходних не само због празних трибина.
Епилог је задовољио само Црвену звезду, јер је сачувала осам бодова предности, мада дуга серија без победе над највећим ривалом, посебно у Хумској, није за похвалу. Партизан жали што није задржао вођство и бар делимично се вратио у трку за титулу.
Као и после великог броја ранијих дуела комшија дан касније поново се највише прича о суђењу. Спорна ситуација код корнера за црвено-беле после којег је досуђен неспоран једанаестерац, изазиваће коментаре и наредних дана.
Штета је што се изгубило витештво, што се само у најави дербија прича о потенцијалним јунацима, надолазећим асовима попут Филипа Стевановића најбољег у недељном окршају. Како ствари сада стоје још дуго ће бити тако. Огроман јаз између руководства два клуба тешко може брзо да се превазиђе.
Безброј пута се у пракси показало да је поглед у сопствено двориште и анализа грешака једини излаз из свих ситуација. Црвена звезда је уосталом, најбољи пример.
Наш најтрофејнији клуб је у сезони 2016/17 испустио шест бодова предности, истина кад су бодови преполовљени пред плеј-оф и на крају борбе за трофеје упирао прстом ка ФСС и судијској организацији.
Добро је да су челници црвено-белих тада ипак, схватили да највише зависи од њих самих. За тренера су довели Владана Милојевића, вратили више српских играча из иностранства и од тада почиње успон на европској сцени и велика доминација на домаћој сцени.
Истим путем морао би да пође и Партизан. Нико црно-белима није крив што су појачања довели уочи завршетка и иначе продуженог прелазног рока, што су бодове изгубили у Новом Пазару и Горњем Милановцу. Када схвате да у прављењу тима морају нешто круцијално да промене у табору Парног ваљка схватиће да није баш свако против њих.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.