Нема одмора за нишке фудбалере. Иако су прексиноћ имали веома тежак меч против Партизана, у којем су савладали фаворизоване „црно-беле“ са 1:0, јуче од 11 часова одржан је редован тренинг. Стручни штаб Радничког извео је све играче на терен стадиона на Чаиру - и оне које су поднели највећи терет у прексиноћњем дербију кола и јесени у Нишу, и оне који су ушли током игре на терен и све остале са клупе за резервне фудбалере.
Једино је испред свлачионице, са ногом „у леду“ и обавијену пешкиром, седео јунак сусрета са „црно-белима“ Душан Пантелић. И, био је насмејан:
- Добро је, много је боље него после меча. Имам и даље оток на нози, имам и болове, али мислим да сам ипак добро прошао. Повредио сам се у дуелу са Светозаром Марковићем, све је било у у жару игре и знам да није имао намеру да ме онеспособи. После судара у којем сам извукао дебљи крај, он ми се извинио. Шта да се ради... Надам се, будући да сам обавио прегледе, а уз мене су све време било наш клупски лекар др Милош Златковић физиотерапеути Влада Петковић и Марко Станковић, да ћу се брзо опоравити и да ћу бити на располагању стручном штабу. Страдало ми је, срећом, само меко ткиво, зглоб и кости у њему су неповређене - рекао је Душан Пантелић за Журнал.
О сусрету са Партизаном, о евро голу, јунак меча каже:
- Погодак против „црно-белих“ ми је без икаквих дилема најдражи у каријери. Играм у везном реду, није ми ово први пут да затресем мрежу противника, постигао сам тридесетак погодака до сада, али је гол Партизану ипак нешто и посебно и испуњава ме пуним задовољством. Борили смо се током целог меча, а пре него што смо повели одолели смо притиску гостију од неких десетак минута. Испоштовали смо договор са састанка пре меча, али и у паузи између два полувремена, када је била велика дилема хоћу ли играти у наставку. Наиме, тренер Ђуричић ме је упитао да ли због повреде могу да поднесем напоре у другом делу утакмице, консултовао се потом и са доктором и осталима у здравственој служби клуба, и када сам видео да су забринути решио сам да изађем на терен и поред јаких болова које сам имао. Нисам хтео да оставим саиграче и екипу, знам да би ми теже било да сам остао у свлачионици. Пришао ми је шеф и рекао ми да прихвата моју одлуку, охрабрио ме за наставак, али и рекао ми да, када више не будем могао да играм сигнализирам и затражим замену. У тренуцима после притиска Партизана пресекли смо напад гостију, после којег је Никола Аксентијевић после дуплог паса са Гаврићем као вихор кренуо по десној страни пратио сам наш напад и када је лопта кренула према мени само сам размишљао да ми легне на ногу, баш на ову која ме је страховито болела. Стиснуо сам зубе и распалио по њој... Све се остало видело.
Одмах после постигнутог гола стручни штаб Радничког повукао је Пантелића из игре. Овај врсни фудбалер, рођен 1993. године, стигао је на Чаир претпрошле зиме 2019., из Грчке, где је годину дана играо за екипу тамошњег суперлигаша ПАС Јањине.
Фудбал је почео да игра у Школи фудбала Фитнес у Крагујевца, али је већ са 12 година прешао са породицом – мајком Светланом, оцем Сашом и старијим братом Стефаном, у Београд, где се прикључио младим селекцијама Рада.
Осим код „грађевинара“ у сениорској конкуренцији у Србији је играо и у Вождовцу, Новом Пазару, Бежанији и сурдуличком Раднику. Уговор са нишким клубом истиче му наредног децембра.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.