Пише: Зоран Стојадиновић
Апел Дејана Пропадала, генералног директора Радничког – да Фудбалски савез Србије преиспита своју одлуку о расподели средстава из Фонда солидарности УЕФА и клубу из Ниша додели знатно више од предвиђених 130.000 евра, наизглед је вапај очајника пред којим они који су направили грешку, ако су је направили, морају да се замисле.
Само наизглед, јер се намећу и нека друга питања после још једног читања нишког саопштења у коме дословце пише:
„Раднички претходних година није добио вештачки терен, нити има помоћни терен на коме може адекватно да се ради, нити има травнати терен на коме може да игра своје утакмице. Једна од најбројнијих омладинских школа у Србији нема ни свлачионице у којима њени полазници могу да се пресвуку, истуширају и обаве друге потребе.“
Сва питања после овог искреног Пропадаловог признања своде се на једно – логично: шта ради руководство клуба кад је инфраструктура Радничког толико лоша?!
Ако у 21. веку, само годину после великог повратка Реала са Нишаве на европску сцену, Чаир вапи за новцем из УЕФА како би се окречиле свлачионице, купили тушеви и генерални директор то јавно каже, онда смо сви ми који смо веровали да је Раднички после две деценије стао на чврсте ноге, у ствари у великој заблуди.
Друго је питање, не мање важно, како се распоређивао новац и одговор на њега свима би морали да дају челници Фудбалског савеза Србије, али, захтев Нишлија да се њима увећа свота што аутоматски подразумева да другима мора да се смањи, неће на пример утешити Младост из Лучана у чију касу треба да стигне само 40.000 евра.
„Лоше“ је прошао и Нови Пазар са само 50.000 евра. Управо због тога Пазарци констатују да расподела није адекватна потребама клуба и надају се новој одлуци!?
И још рекоше да се „не стичу регуларни услови за наставак првенства“!? Дакле, ако добију више новца за адаптацију свлачионица или поправку терена, у зависности за шта су аплицирали, наставак првенства биће регуларан!?
С обзиром на то да тренере мењају пет пута годишње, а председника бар два пута у току сезоне, логично је све што су Пазарци написали осим запажања о регуларности.
Истина, могли су да се запитају и да ли је поштено да два пута већ административно улазе у елиту иако су и приликом тог последњег свечаног и узвишеног чина заборавили на све недаће и проблеме, али и на то да ли је неки боље пласирани клуб од Новог Пазара тада можда незаслужено прескочен?
И тако бисмо могли у недоглед јер у Србији је премало клубова чији руководиоци су спремни да увек и неизоставно прво стану пред огледало и погледају у очи аутентичног кривца.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.