Градио је каријеру у Чешкој а онда се вратио у Србију и преко Земуна и Крушевца стигао до Новог Сада. Крајем 2019. године тренер Ненад Лалатовић упутио му је позив који се не одбија.
Пре тачно 12 месеци Миљан Вукадиновић потписао је уговор са Војводином и заблистао у црвено-белом дресу. Освојио је Куп Србије и епитет једног од најбржих и најбољих крилних фудбалера Супер лиге.
- Најлепше тренутке доживео сам у јуну протекле године. Пет дана пре финала Купа Србије родила ми се друга кћерка Уна. У спектакуларној финалној утакмици у Нишу постигао сам водећи гол против Партизана, после смо освојили пехар захваљујући бољем извођењу једанаестераца. Постао сам трофејни играч, то је била круна сезоне за памћење – каже Вукадиновић.
Почетна станица несвакидашњег фудбалског пута офанзивног везисте била је Раковица. Са „бубамаром“ се сусрео када је имао десет година, а после је наставио утабаном стазом оца Звонка и две године старијег брата Вукадина.
- Тата је био добар фудбалер и оставио је траг у Хајдуку са Лиона, који је у то време био велики клуб. Ипак, није отишао у иностранство и изградио каријеру какву је могао да има јер је мајка затруднела и родила Вукадина. Брат се врло брзо показао и добио ангажман у Чешкој, где са успехом игра више од десет година. Следио сам њихов пут, био у омладинској екипи Хајдука и као млади талентовани играч са 16 година сам дебитовао у сениорском тиму.
Годину дана касније Миљан Вукадиновић је другу српску заменио другом чешком лигом.
- Отишао сам за братом у екипу МАС Таборско. Пола године сам живео са Вукадином који ми је помогао да се снађем. Било је тешко у почетку. Био сам млад, нисам знао језик, све је било на вишем нивоу. Фудбал се много разликовао јер се базирао на физичкој снази, бројним дуелима, много је захтевнији и напорнији. Зиме су оштрије, а припреме се раде на вештачкој трави. Све је то утицало на мене, конституција није издржала и доживео сам тешку повреду колена. После опоравка, вратио сам се пуно јачи и бољи, експлодирао сам, низао голове и асистенције и уследила је понуда из прволигашког клуба Младе Болеслав. У првој сезони сам освојио титулу у јуниорској конкуренцији. Одличан клуб, један од најорганизованијих, међу пет најбољих у Чешкој. Било је то лепих годину дана под командом чувеног стратега Карела Јаролима. Два пута смо играли квалификације за Лигу Европе, али нисмо успели да се домогнемо групне фазе. Прве сезоне нисмо имали среће са жребом, за противника смо добили Олимпик из Лиона за који су играле звезде попут Лаказета и Фекира.
После живота у Табору и Млади Болеслав, пут је младог Београђанина одвео у један од најлепших градова Европе.
- Из Болеславе сам отишао на позајмицу у Славију, клуб са највећом традицијом у Чешкој, уз Спарту. Све је добро функционисало, био сам у одличној форми, одиграо више од 20 утакмица, забележио пуно асистенција. Много успомена ме веже за Праг, тамо ми се родила ћерка Миона. За главни град Чешке се оправдано каже да је један од најлепших, Предиван је живот у Прагу, све савршено функционише. Челници Славије су желели да останем, али се клубови после истека позајмице нису договорили око обештећења и морао сам да се вратим у Младу Болеслав. Био сам несрећан због тога, нисам желео да продужим уговор и вратио сам се кући.
После седам година лоптања у Чешкој Вукадиновић је брзо нашао улогу у српском фудбалу.
- Вратио сам се у Земун, са циљем да тренирам док не нађем бољи клуб. Међутим, било ми је јако лепо, вратио сам се у форму, одиграо 14 утакмица, забележио по десетак голова и асистенција. Постигао сам гол против Црвене звезде на Маракани. Била је то одлична екипа којој као да сам само ја фалио да се комплетира. Тренер Милан Милановић је видео мој потенцијал и јако сам захвалан и њему и свима у клубу на шанси да заиграм у српском фудбалу на највишем нивоу. Веровао сам да ћу, после добрих игара, у прелазном року отићи у неки велики клуб. Није било договора, остао сам у Земуну још пола године и пао у фудбалску депресију. После тешког периода, преселио сам се у Крушевац. Био је то добар избор, али сам овог пута доживео повреду другог колена. Страдао је менискус и потпуно оштећена хрскавица што ме је одвојило од терена више од седам месеци. Имао сам велики мотив да се опоравим што пре, вратим у форму и пружим максимум у другом делу првенства. Морао сам да успем у фудбалу, због себе и породице. Одиграо сам десетак утакмица у другом делу првенства, а добре партије запазио је тренер Лалатовић. Нисам размишљао ни секунде, спаковао сам кофере и упутио се у Нови Сад. Знао сам да је то прави избор. У Војводини сам доживео врхунац каријере.
Јесењи део текуће сезоне одигран је у специфичним условима. Лига је проширена на 20 клубова, утакмице без публике, Војводина без обављених припрема и појачања, са потпуно истим тимом, који се у финишу сезоне суочио са бројним повредама стандардних првотимаца и финансијским проблемима.
- Најтеже је поновити успех, одржати форму и бележити добре резултате готово годину дана у континуитету. Наставили смо где смо стали, прошли смо у четврфинале Купа Србије, учврстили смо се на трећем месту на табели. Недостајало нам је мало среће да победимо Стандард у Белгији и приближимо се групној фази Лиге Европе. Примили смо гол из пенала, а изједначили из прелепе акције. Да смо издржали до краја продужетака, избацили бисмо фаворита. Изборили смо се са свим проблемима у финишу јесењег дела, серијом од пет победа без примљеног гола завршили смо годину за памћење.
Најежим се од Лалиних говора
Миљан Вукадиновић је више пута истицао како је шеф стручног штаба Војводине Ненад Лалатовић велики мотиватор, који има другачији приступ играчима од свих тренера у његовој каријери.
- Силно нас мотивише, пред сваки тренинг, пред сваку утакмицу. То се не може описати речима! Та амосфера и енергија коју шеф преноси на екипу. Не да нам да трепнемо целог дана пред утакмицу. Кад почне састанак и говор пре изласка на терен најежим се, дижу ми се длаке на рукама, глави. Сличног карактера је и капитен Никола Дринчић. Морате да доживите атмосферу у свлачионици Војводине. То је нешто невероватно!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.