Пише: Никола Стаменић
У праву је и није у праву Дејан Станковић кад каже да нема драмe после ремија Црвене звезде са Шерифом. Чудно звучи претходна реченица, па појашњење и тумачење мора да буде рашчлањено у два дела – ближи и даљи поглед у будућност и перспективу српског шампиона.
Зашто је Станковић у праву? Заиста није велики проблем за Црвену звезду што је одиграла 1:1 са Шерифом, укидање правила веће вредности гола у гостима сада иде на руку фавориту са Маракане.
Уз све то, није тим толико уздрман да не би могао да се консолидује пред реванш и оствари победу. У плеј-оф се може и било каквим ремијем, па преко пенала. Није идеална ситуација, али свакако ни деликатнија уочи другог меча са Каиратом.
Основни разлог за изостанак драме око реванша је што Звезда дефинитивно има бољи тим од Шерифа. Зашто се то није осликало у резултату Станковић је детаљно објаснио, лоцирајући лошу реакцију на другу лопту као кључ проблема. Сада су (ваљда) његови ученици научили лекцију.
Зашто Станковић није у праву? Дугорочно посматрано има и те како разлога за драму, пре свега у стратешком погледу. Приче да је ово најбољи тим у последњих 30 година немају потврду на терену. Актуелна екипа препуна је играча, али неки су чист вишак, док су у исто време поједине позиције попуњене само по броју. Не и квалитету.
Црвена звезда је у ситуацији да нема стартног шпица који може да игра дуже од сат времена. Тачно је да је Диони дао два гола у претходне две европске утакмице, али све је то само фасада за суштину. Зато и не чуди да се све гласније прича да ће се тражити нови центарфор за крај квалификација и групну фазу европског такмичења.
Не би било изненађење да се ангажује и штопер. Бабићев повратнички мандат почео је лоше. Испао је из стартних 11, опција новог одласка у Португалију је ту. Дегенек није у првом плану и тешко ће ту нешто да се промени.
Панков се труди да игра најбоље што може, али је под огромним притиском и навијачи константно на друштвеним траже боље решење за Драговићевог партнера. Потпуно је јасно да Црвена звезда није смела да дозволи одлазак Милуновића, морала је да га задржи по сваку цену.
Овом тиму Црвене звезде као жедном воде недостаје брзоного крило. Превише је ослањања на потез Иванића, Катаија и Фалка. Уз све то, испред њих није шпиц који оставља утисак разбијача. Дугорочно ће нешто морати да се мења у концепцији, на руководству и Станковићу је да процене шта.
Погледи су уперени ка ближој будућности, до Тираспоља. Уз наду да ће после бити све много лакше, јер загарантована групна фаза Лиге Европе може и да „одвеже“ ноге у најбитнијим утакмицама. Драме нема, али ту је обавеза да Шериф мора да буде елиминисан.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.